Сергеј Железњак подржао је ових дана иницијативу неких опозиционих партија у балканским земљама о развоју ванблоковске архитектуре безбедности на Балкану даљим развојем концепције војне неутралности четири балканске земље (Б-4) — Србије, Црне Горе, Македоније и БиХ.
Руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова замолили смо да прокоментарише ту идеју која је наишла на велики одјек у српским медијима.
— Нисам то чуо. Код нас се јављају многе идеје у цивилном друштву, парламентима, и вероватно је то манифестација тежње ка томе да балканске земље осећају своју заједничку историју, заједнички идентитет и да не постају жртве нових подела у НАТО-у. Сада они који су ушли у НАТО или у ЕУ траже од других да учине исто. Треба поштовати слободни избор свих народа Балкана, као и уопште свих народа света, Европе. Учешће у одређеним међународним организацијама не треба да буде препрека за очување историјског, културног и етничког идентитета.
Отворено говорећи, нисам чуо за пројекат Б4, и обавезно ћу разговарати о томе са Сергејом Железњаком, али постоји рецимо пројекат Форум словенских култура који промовише Словенија. Он је недвосмислено оријентисан на то да се не заборављају заједнички језик, заједничке традиције, култура, заједнички међуљудски контакти који сежу у дубину векова и да се омогући да се заједнички сачува то наслеђе које је заиста културно наслеђе у значајној мери и Европе.
Чуо сам и за други пројекат који има доста негативну конотацију а зове се пројекат албанских општина, за који се предлаже да се формира од општина Албаније, Приштине, општина у Македонији, Црној Гори и Прешевској долини. Ако мисле да се иза тога не назире стара идеја Велике Албаније, онда наше колеге из ЕУ треба да буду далековидије.
У последње време се све чешће чује да је Русија претња за стабилност на Балкану. Недавно је председница Хрватске рекла да „Москва преко Београда хоће да испровоцира нове конфликте у региону“. Како Москва реагује на такве изјаве?
— Познајем председницу Хрватске, са њом чак имам нормалне односе још из времена кад је била министарка спољних послова. Чудно ми је да чујемо такве речи из уста лидера државе с којом Русија хоће да има пријатељске односе, као и са свим државама на Балкану и европском континенту. Ако председница има конкретне чињенице које потврђују те изјаве, спремни смо да са њом те чињенице размотримо.
Управо смо на конференцији са Ивицом Дачићем чули питање о српско-хрватским односима и изнете су многе чињенице о томе да се Хрватска наоружава, милитаризује и набавља нове врсте наоружања које је тешко назвати дефанзивним. И наше српске колеге поставиле су питање против кога се то офанзивно наоружање купује. Кад се дискусије пренесу на ту раван, то значи да политичари нешто нису урадили до краја. Политичари су дужни да граде односе поверења, да јачају међусобно разумевање, да разјашњавају било какве сумње путем дијалога, а не да се хватају брзо микрофона и неког гласно оптужују.
Знате ли да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу ЕУ сматра шпијунским гнездом и претњом за безбедност! А то што је током његовог постојања очишћено од мина више од четири милиона квадратних метара и деминирано око 1.500 мина и осталих експлозивних направа, то што је тај центар пружао помоћ у гашењу пожара на југу Европе, укључујући земље ЕУ, о томе радије ћуте. Штавише, познато нам је, пошто у ЕУ има много земаља и нема тајни, да Брисел тражи од Србије да затвори тај центар ако хоће у ЕУ и уопште тражи од Србије да се понаша онако како се понаша руководилац Црне Горе који је напросто прекршио све своје обавезе, своја обећања, издао Русију, иако му Русија није учинила ништа лоше.
Ако ЕУ хоће на тај начин да стиче пријатеље, онда се то зове дружити се против неког, иако смо ми одувек сматрали да се треба дружити с неким. Тако поступамо и са нашим балканским суседима.
Не можемо да не поменемо Трампа. Нови амерички председник обећао је побољшање односа између Русије и САД, што би сигурно допринело смањењу тензија у свету. Можете ли нам рећи како ће то утицати на Србију, на коју се врше притисци о којима сте и Ви говорили?
— То је вештачко питање, зашто не можемо без Трампа? Доналд Трамп је победио на изборима који су изазвали масу питања, али који су одржани потпуно у складу са америчким изборним законодавством. Американци су нам одавно рекли да је тај закон несавршен, да има много мана, али да је то њихов закон и да ће се они с тим ухватити укоштац. И ево, хватају се укоштац.
Доналд Трамп је победио и формира свој тим. Дао је неколико изјава у својим предизборним говорима, изјава које говоре да се, прво, не мешају ни у какве конфликте који немају везе са Сједињеним Државама, друго, да се баве пре свега економијом САД и стварањем радним места, и треће, да се у спољној политици пре свега баве уништењем терориста. Изразио је спремност да сарађује са свима који су спремни да сарађује са Америком у борби против терориста, укључујући и Руску Федерацију. Јасно је да ти предизборни постулати треба да буду преточени у нека практична решења и чим нова администрација буде формирана, чим они који заузму места у тој администрацији формулишу своје практичне приступе, биће јасно колико дубоко и ефикасно ми, а и друге земље, можемо да сарађујемо у борби против терориста а и у другим питањима са новом америчком администрацијом.
