„Фактички сваког месеца у разним земљама света стварају се институције које се супротстављају руским медијима. Њихов задатак је да наруше углед руских медија, помоћу дезинформација и других метода политичке и стратешке борбе“, рекао је Игор Николајчук, начелник сектора за проблеме регионалне безбедности Центра евроатлантских и безбедносних студија РИСИ, говорећи на округлом столу на тему „Русофобија као фактор глобалне политике“.
Према мишљењу експерта, у овом тренутку смо сведоци снажне борбе против тзв. „руске пропаганде“, а руски медији су постали фактор против којег је све ово уперено.
„Ситуација је отишла толико далеко да је немогуће на то не реаговати и да је немогуће не узимати у обзир политику“, истакао је Николајчук.
Западне дипломате и политичари су, додао је експерт, почели да „користе своје медије и медијски фактор као оружје, као елемент операције против Русије“.
„Свет ступа у век дезинформација, када пропаганда постаје озбиљно стратешко оружје“, навео је Григориј Тишенко, заменик директора Центра евроатлантских и безбедносних студија РИСИ.
Према његовим речима, о томе сведочи и чињеница да су у балтичким земљама створени центри за сајбер-рат против Русије. У Чешкој ће, рецимо, од јануара идуће године почети да ради специјална јединица „за борбу против дезинформација руских медија“. Немачки медији су, истичу експерти, лидери по русофобији — они су 2014. године објавили пет пута више негативних текстова о Русији него амерички.
Берлин, према мишљењу стручњака, спроводи стратешку операцију „престројавања“ руско-немачких односа „са формата модернизационог партнерства на формат нагле конфронтације“.
Руски стручњаци су током одржавања округлог стола у МИА „Русија севодња“ у Москви представили и књигу „Метаморфоза света. Нова геополитичка улога Русије“, која управо говори о антируској кампањи у страним медијима.
Погрешно је мислити, истакли су стручњаци, да је главни задатак тих кампања усмерен против грађана Русије. Прави циљ је стварање одговарајућег јавног мњења у сопственим земљама, што је потребно како би се оправдала непријатељска дејства против Русије, а што одговара унутарполитичким интересима.
Према Тишенковим речима, у тој књизи се први пут анализирају информационо-психолошке операције, које су пре свега уперене против руског руководства и председника Владимира Путина.
„Мислим да ће интензитет ових операција драстично порасти, посебно уочи председничких избора у Русији, заказаних за 2018. и Светског првенства у фудбалу, исте године“, додао је Тишенко.
С друге стране, активна информациона политика Русије постала је интересантна земљама Запада и постала је објекат њихове пажње, сматра научни сарадник Центра евроатлантских и безбедносних студија РИСИ Ана Виловатих.
„Заправо, можемо говорити о новој геополитичкој улози Русије у светлу интензивирања њене спољне политике“, нагласила је.
Према њеном мишљењу, у Европи однос према Русији није тако негативан као што то представљају западни медији. Потврда ове чињенице је тренд који је у последње време забележен на изборима у Источној Европи. Осим тога, у групу земаља које позитивно виде Русију и њену политику такође улазе Грчка, Молдавија, Аустрија и Француска.
„Англосаксонци, као пионири вођења информационих ратова, у последње време су веома активни у борби против Русије, али и њихови грађани се не слажу увек са таквом политиком власти“, истакла је Ана Виловатих.
Информациона политика, коју воде западни медији против Русије, наравно, утиче на тамошње јавно мњење, али истовремено се бележи „ефекат бумеранга“, када се та политика коју спроводе западни медији окреће против њих самих, закључују стручњаци.
Руски експерти су уверени да ће се слична антируска информациона политика на Западу и даље водити, а да би Русија заузврат требало да се одлучно супротстави ширењу дезинформација и пропаганди Запада.
