У извештају за „Американ конзерватив“ Џиралди је детаљно описао да извештај ЦИА тврди да представља консензус обавештајне заједнице о овом питању, а да употреба речи „консензус“ подразумева да је било неслагања око закључака. Он је, такође, истакао да постоји предлог да нису сви представници заједнице потписали коначан нацрт.
„Такође је важно да се истакне да критичари Русије у Конгресу, укључујући и републиканске сенаторе Џона Мекејна и Линдзи Грејам, већ увелико користе наводе за блокирање било какве Трампове иницијативе за побољшање веза са Москвом, што би могло убудуће да има озбиљне последице“, истакао је Џиралди.
Он је објаснио да, како бисте схватили шта се тврди, морате да се ослоните на извештаје медија из „неименованих извора“ из сенке, јер ни ЦИА ни Бела кућа нису објавиле поверљиве извештаје.
„Неки анонимни владини званичници наводно признају да недостаје директна веза из руске владе до самих хакера, а затим до оних који шире информације“, пише Џиралди.
„Уколико обавештајна заједница ипак тврди да зна довољно да би закључила да је то усмерено са највишег нивоа руске владе, онда би требало да пруже документарац или неке друге доказе о званичницима који су наређивали да се изврши ова операција“.
Другим речима, уколико ЦИА жели да задржи кредибилитет требало би да пружи извештај са доказима, а ти докази треба да буду јасни, чак и ако документ садржи редиговање.
„Да ли они имају те информације? Јасно је да немају, упркос њиховој тврдњи о ’високој уверености‘“, каже Џиралди. „А ту је и предлог републиканског представника Девина Нунса, упорног критичара руског шпијунирања који се налази у Одбору за обавештајну делатност Представничког дома, да се информације које имају састоје од инсинуација и да су прилично индиректне“.
Уместо тога, Џиралди верује да обавештајна заједница једноставно има делиће информације које је прикупила током претходног изборног циклуса. Бивши агент ЦИА наводи да његов бивши послодавац и савезничке безбедносне групе у оквиру те агенције у САД вероватно претпостављају да је то била руска влада.
Џиралди сматра да због отвореног непријатељства према Русији бивше председничке кандидаткиње Хилари Клинтон и Трампове жеље за поправљањем односа не би изненадило уколико би Кремљ покушао да ојача Трампову кампању у знак подршке њиховом сопственом интересу.
„ЦИА свакако користи медијска средства широм света како би пласирала приче које подржавају политичари и партије које фаворизује америчка администрација“, каже он. „Могло би да се претпостави да је председник Барак Обама, на пример, одобрио повољну репортажу коју је осмислила ЦИА о угроженим политичарима као што је немачка канцеларка Ангела Меркел, чију политику он снажно подржава“.
Шпијун који је постао експерт предлаже да лекција која одавде мора да се научи није да су Руси наводно промовисали кандидата којег фаворизују, нити да информације које се дигитално деле нису више приватне, већ да постоје последице за оне који претендују на високо место, уколико су неопрезни са својим речима.
„Није лекција да су Руси шпијунирали Сједињене Америчке Државе и тајно помагали кандидату којег фаворизује. То би требало да подразумевају људи из Беле куће и другде у администрацији“, каже Џиралди и истиче да „информација није више приватна у добу када електронски упади или хаковање могу да се изведу из нечије гараже и то треба такође да се подразумева. Али када су претенденти на високе положаје немарни према ономе шта говоре, када говоре и како комуницирају са сарадницима, то мора довести до последица“.
