Прогрес у људској историји постоји кад је реч о технолошком напретку, али са друге стране, кад је реч о феномену зла, никад га више није било него у 20. веку, који је био најгори у историји, оценио је професор Филозофског факултета у Београду др Слободан Антонић.
Говорећи на промоције књиге „Антропологија зла“ Бојана Јовановића, Антонић је рекао да је „зло које долази из идеје“ односно „идеалистичко зло“ довело до десетина милиона мртвих у прошлом столећу.
Терор за опште добро
Иако је нацизам прва асоцијација на „зло из идеје“, Антонић се осврнуо на бољшевичку револуцију и деловање Лењина који су хтели да направе богатији и лепши свет, међутим, у остварењу таквог света, иза Лењина и бољшевика остали су милиони невиних жртава.
„Код људи постоји фасцинација великим подухватима, чак и онда кад они најављују нешто супротно уобичајеном схватању добра и зла, а Лењин је управо то радио. Он је још 1906. године најављивао шта ће да ради. Отворено је говорио о диктатури као неограниченој и незаконитој власти и да ће увести диктатуру, али не радничке класе, него пролетаријата, не ни целе партије већ њеног врха (Политбироа)“, рекао је Антонић.
Такође, говорио је и о уништењу буржоаске класе, њеној физичкој ликвидацији, да се током револуције диктатура и класна борба заоштравају, терор је једно од основних оружја, залагао се за отворени грађански рат, а током бољшевичке револуције остварило се све то за шта се Лењин залагао.
Као резултат тога, у Лењиново време владања совјетском Русијом (без Стаљиновог периода) стрељано је и на други начин убијено, између осталог и потапањем, око 100.000 људи, навео је Антонић.
Умирање од глади у „општем богатству“
„Кад је Лењин то најављивао, он је говорио ’ми ћемо пустити много крви‘, али то ће бити много мање зло од онога што су капиталисти учинили нама у прошлости, и то је био онај чувени аргумент ово је последњи ’рат против рата‘. Међутим, кад погледате бројке, видећете да су у царској Русији на казну стрељања за 60 година осуђена 894 човека“, рекао је Антонић.
Један од начина ширења зла кроз револуцију је и стварање концентрационих логора који нису прављени за ратне противнике већ за сопствено становништво у совјетској Русији. Као последица Лењинове борбе против кулака, око пет милиона људи је умрло од глади „у свету којем је требало да настане опште богатство“.
Антонић је истакао да је врло важно што је један део књиге Јовановић посветио титоизму, који је једна наша врста „идеалистичког зла“, односно „зла из идеје“.
Социолог Ђуро Шушњић рекао је да су стабилна друштва уређена на обредима који су „свете игре по строгим правилима“ у којима човек чини себе одговорним за очување и поштовање реда у природи и поретка у заједници.
Ријалитији, порнићи, кримићи — допринос паклу
Он сматра да у култури нема места нереду и да су све појаве које нарушавају ред, са становишта културе, а нарочито религије, нечисте.
„На нашу жалост, извор нечистоће, односно нереда, у ово наше трећеразредно време, мутно и смутно доба, продро је и у културу, односно у душу и дух самог човека, па се закључује да је загађење природе у ствари последица загађености саме душе и духа човековог. Природа је онаква какав је човек данас — прљав и збркан, недорастао вишој стварности“, оценио је Шушњић.
Према његовим речима, не можемо унети више реда у свет него што га у нама има, а ако у нама влада ред, ми ћемо га унети и у спољашни свет.
„Извор нечистоће, односно нереда, може бити, а и јесте, у самој култури. Она мора да се пере од смећа које само ствара. На пример — кич, шунд, љубићи, порнићи, кримићи, ријалитији о којима пише Бојан, пораст садизма, распојасаност свих пет чула, пало је на само дно греха и срама. Имамо богохуљење као значајан допринос паклу“, оценио је Шушњић.
Слободни људи ће бирати зло
Он је додао да сва зла у данашње време, попут оружја, идеологија и политичких митова, долазе из културе, и зато би „висока култура“ морала да постави јасне границе између чистог и прљавог, између реда и нереда, не само унутар наше, него и у односу на све друге културе.
„Културни живот подразумева рад на чишћењу сваке прљавштине. Спољашње као и унутрашње, материјалне као и духовне. Није Бог крив за зло на земљи. Зло се не спушта са неба на земљу већ се диже са земље на небо. Бог је дао човеку слободну вољу да бира. Докле год постоји слободна воља човекова, дотле ће бити и зла у свету јер ће увек бити људи који ће изабрати зло“, рекао је Шушњић.
Култура није савршено уређен простор, већ пре један сталан немир, због чега у свакој култури постоји пуно тога застарелог, погрешног и грешног, али све то не може да поништи кључне идеје, веровања, вредности и норме које животу и смрти дају смисао.
„Мора се признати да култура није само човеков живот у врхунским облицима, него и у областима изопачености и зла. Некултура је наличје културе, а култура нема ту моћ да нас одбрани од зла“, рекао је Шушњић.
Према његовим речима, ред и неред један другог подразумевају. Без нереда не би било промена и развоја, а без реда не би било традиције и континуитета.
