Ради се, како је рекла, о целовитости музејских колекција, а с обзиром на то да се уговор склапао директно са кримским музејима, према одредбама ток документа, експонати би требало да буду враћени управо њима.
„Нажалост, усвојена је ова цинична одлука која нема правни основ. Управо стога се може закључити да је одлука политичка. То је све наставак једне те исте циничне логике — за њих је Крим део Украјине и зато би Кијев требало да решава шта ће се и да ли ће се враћати на Крим. Заправо, то нема везе са реалношћу, јер је Крим саставни део Руске Федерације и о том питању би требало да се одлучује на Криму“, истакла је она.
Наиме, реч је о историјској збирци археолошких артефаката велике вредности, који потичу из периода другог века пре нове ере до касног средњег века. Ти предмети су били позајмљени амстердамском музеју „Алард Пирсон“ нешто мање од месец дана пре него што је Крим након референдума припојен Русији марта 2014.
Проблем је настао оног тренутка када је тужилац Печерског обласног суда у Кијеву наложио заплену експоната, те се због тога колекција већ две године налази у археолошком музеју Амстердамског универзитета. Холанђани су ово питање решавали преко суда, аргументујући тиме да коме год да се врате вредности — једна од страна ће се сматрати оштећеном.
Холандске судије су у закључку пресуде навеле да се „ти предмети морају доставити Украјини, односно, земљи порекла тих вредних уметничких дела, као и целокупног културног наслеђа Крима“.
Андреј Маљгин, директор Централног музеја у Симферопољу, за Спутњик објашњава да Украјина инсистира на томе да се у овом спору примени Конвенција о заштити културних добара у случају војних сукоба, те се позива на то да је Кримско полуострво окупирано.
„Кијев је тај став аргументовао наводним војним конфликтом који је и даље у току. Русија, са друге стране, инсистира на томе да Конвенција није прикладна за овај случај, будући да је у питању чист спор око тога ко би требало да буде власник те колекције. Постоји власништво првог реда, које говори о томе коме одређена колекција припада, као и власништво другог реда, односно ко је надлежан да је чува. Наш став је да Русија има више права на ту колекцију него Украјина“, наводи он.
Одлука да се колекција скитског злата преда Украјини ступиће на снагу након поступка у Апелационом суду, а Крим је већ најавио да ће поднети жалбу. Судије, међутим, у поступку нису одлучиле ко је власник колекције, саопштивши да је то питање за украјинске судове.
