На конференцији „Економист — свет у 2017“, одржаној у Дому Скупштине Србије, Чепурин је данас констатовао да САД нису успеле у својим намерама у претходне три године да задају тежак ударац руској привреди која се прилагодила новој ситуацији. Русија је изашла из кризе са много више самопоуздања. После почетног оштрог пада рубље она је сада стабилна, а инфлација је са 15 одсто у 2014. у овој години пала на четири одсто.
„Успостављена је макроекономска стабилност“, рекао је Чепурин и најавио промену у структури руске економије у 2017. години.
Да је већ на том путу, Русија је показала тиме што се прилагодила брзом паду цене енергената, који су и основ њене привреде, и што је убрзала развој оних привредних грана које немају додира са нафтом и гасом. Тако је повећана производња пољопривредних производа, чијим извозом је приходовано више од продаје наоружања, а знатно је био већи и извоз ИТ сектора.
„Налазимо се на новом путу међународних односа и економског развоја“, рекао је амбасадор Руске Федерације, оценивши да је први задатак безбедност, како у Русији, тако у региону и у свету, а потом раст привреде.
Привреда Русије ће, како је рекао, бити усмерена на јачање сарадње са Кином, Индијом, Јапаном и другим растућим економијама Истока.
Русија ће свој план развоја до 2025. године представити највероватније у мају, заједно са програмом мера које треба да доведу до привредног раста који би требало да буде четири одсто, најавио је Чепурин.
Русија намерава да престигне просечну стопу привредног раста у свету, нагласио је он.
Осврћући се на српско-руску привредну сарадњу Чепурин је оценио да је она ове године узнапредовала, а српски извоз порастао осам одсто и изразио очекивања да ће такав тренд бити настављен и у наредној години. Оценивши да српске компаније имају добру репутацију у Русији што им отвара нова врата, он је указао и на потребу креативнијег приступа српских фирми. Шансе види у грађевинарству и туризму, а Србија ће имати прилику да се представи већ на новогодишњем сајму у Москви где јој је понуђено 10 штандова.
Отварајући конференцију, председник Владе Србије Александар Вучић је оценио да ће 2017. година бити лакша за Србију, „јер су најтеже камате на кредите биле у години за нама када су достигле највећу суму у историји“. Он је, међутим, напоменуо да је општа политичка стабилност предуслов за привредни раст и указао је на ровиту ситуацију на Балкану, поготово у Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Подсетио је да Европу, уз све досадашње проблеме, чекају и избори у кључним земљама — Француској и Немачкој.
Колико се на српску привреду преламају догађаји у свету илустровао је примером најновије вести да је ФЕД (Федералне резерве САД) подигао референтну каматну стопу за један одсто, што је одмах ојачало долар и повећало српски јавни дуг за 80 милиона евра.
То се, додао је, „ипак неће ништа битно одразити на нас, јер смо захваљујући финансијској дисциплини наш буџетски дефицит свели на 1,2 до 1,4 одсто БДП-а“. И то је последица недисциплине локалне самоуправе, јер буџетског дефицита опште државе готово да није ни било, објаснио је он.
Према Вучићевој оцени, „уколико са истом озбиљношћу и одговорношћу наставимо у наредној години, можемо да рачунамо и са привредним растом од четири одсто“, за разлику од Европе којој ММФ прогнозира раст између 1,5 и 1,8 одсто.
