Међу разлозима „за“ чланство у ЕУ, европско издање сајта „Политико“ наводи да је Србија највећа земља Балкана од свих који претендују да постану чланице, а да би, уколико се држи ЕУ агенде, свакако била фактор стабилности у региону и „добар сусед“. Европска комисија је већ похвалила напредак Србије у усклађивању законодавства са европским стандардима.
Као разлоге „против“, сајт је навео да у протеклој години није било напретка у борби против корупције.
„Србија ће можда наставити да одбија да призна независност Косова, осим уколико јој буде понуђено чланство у ЕУ. То би могла да буде паметна тактика Србије, али није у складу са духом норми ЕУ“, оцењује „Политико“.
Према писању тог листа, изненађујући први кандидат за чланство могла би да буде Албанија, која је већ чланица НАТО-а и махом „ослобођена проблема југословенских ратова деведесетих година прошлог века“, а могла би да постане чланица две године пре Србије, односно 2025. године.
Као предност Албаније наведено је да је та земља показала способност да уведе вишепартијски систем и спроведе реформе, као и то што се дистанцирала од проблема које имају остале земље у региону.
Међу манама је то што формални преговори још нису почели, а корупција и организовани криминал представљају озбиљне проблеме, као и политизација судства.
„Све друге земље Западног Балкана имају бројне компликације. Што се Македоније тиче, чланица ЕУ Грчка одбија чак и да призна њено име. Уколико би ЕУ дозволила да Црна Гора и Косово уђу у одабрано друштво без Србије, то би изазвало значајну нестабилност у региону. Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих, и могла би да успорава све остале државе у случају да ЕУ захтева да земље Балкана приступе Унији у форми блока“, пише „Политико“.
Лист пише и да се ни Црна Гора неће придружити ЕУ пре 2027. године, док је за БиХ наведена та година, али пише и „вероватно много, много касније“.
За Косово су шансе за чланство 30 одсто, наводи лист, али се као датум придруживања такође наводи 2027. година. Као предност је наведено то што је Косово већ усвојило евро као званичну валуту и што се труди да усклади рад институција са европским законима, а међу манама је то што независност Косова не признаје пет чланица ЕУ, као и „дубоко укорењена корупција и политичка поларизација“.
За Македонију се не очекује да постане чланица пре 2030. године.
Тај лист наводи и да, иако Велика Британија покушава да изађе из ЕУ, има бар 10 земаља које желе то место, али да у јеку јачања националних политика, ЕУ нема намеру да у своје одабрано друштво уврсти нове чланице пре 2025. године, а за неке, попут Турске, не постоји ни промил шанси за успех.
