Током ’40-тих, како се наводи, нагласак је на Немачкој и Пацифику, односно Јапану. Након Другог светског рата, пажња је преусмерена на Совјетски Савез, Вијетнам и Блиски исток, а ’90-тих и ’80-тих година прошлог века ЦИА је помно пратила Југославију и њене тадашње републике.
Овај хрватски медиј наводи да би се могло рећи да су ове мапе имале важну улогу у обликовању политике и историје 20. века.
Иначе, цела галерија објављених мапа може да се види на профилу ЦИА на Фликеру.
Објављивањем ових мапа, ЦИА је бележила 75 година картографског одељења.
Током последњих неколико година, ЦИА и друге обавештајне агенције ослањају се више на дигиталне мапе и сателитске снимке, него претходних деценија када су географи и картографи били кључни за планирање и извођење операција широм света.
Како су ове мапе за војнике значиле „живот или смрт“, њихова апсолутна прецизност је представљала императив, наводи „Експрес“.
