Бивши чланови посланичке групе ДСС-а, а сада самостални посланици у Скупштини Србије, Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић и Славиша Ристић, најавили су оснивање новог политичког покрета, национално–демократског покрета „За спас Србије“. О оснивању тог покрета, али и о наступу опозиције на предстојећим председничким и могућим парламентарним изборима, разговарали смо са Сандом Рашковић Ивић.
„Разлози за оснивање покрета јесу управо у томе што сматрамо да на страни десног центра, у оној политици која покрива и демократско и национално и која се бори за слободну Србију, за слободу медија, за очување и поштовање институција, али у складу са националним и демократским принципима, имамо празнину која је настала озбиљним урушавањем Демократске странке Србије. Многи људи који су отишли из ДСС-а, али и неки који никада нису били страначки опредељени, интелектуалци окупљени око „Нове српске политичке мисли“, желели су да се направи један покрет, удружење које ће бити интелектуално–политичког карактера и које ће бити центар окупљања управо оних људи који су заступници и поклоници такве идеологије“, каже Рашковић Ивић.
Нешто раније је споменуто да ће оснивачи покрета, поред Вас, Ђорђа Вукадиновића и Славише Ристића, бити и група интелектуалаца која је, да цитирам Ђорђа Вукадиновића, „дуги низ година присутна у јавном, политичком и интелектуалном животу“. Можете ли нам рећи о којим се личностима ради?
— Не бих још говорила о именима, јер смо још увек у процесу оснивања и разговора са људима, знате, људи који никада нису били ни у каквим политичким странкама, дају подршку, али се врло тешко одлучују да буду део нечега. Треба им мало времена да размисле и одлуче.
Који је Ваш став према предстојећим изборима у Србији? На који начин ће покрет наступати на њима?
— Што се тиче предстојећих председничких избора, ја сам се залагала да опозиција покуша да се окупи, ако икако може, око једног кандидата, или барем да број опозиционих кандидата буде што мањи. И покрет и ја лично подржаћемо једног кандидата опозиције који има највише шанси да победи или да се што боље пласира на председничким изборима.
Што се тиче парламентарних избора, моје лично мишљење је да су ти избори потпуно непотребни, јер ако Александар Вучић не уме да влада и не зна шта ће са државом у тренутку када од 250 има 160 посланика у Скупштини, онда заиста не знам да ли му је потребно свих 250 да би могао да води државу. Он се сјајно сналази у предизборним кампањама, у изборним манипулацијама, ту је ненадмашан. И онда је прибегао томе да купи још мало времена и да распише изборе. Иако сматрамо да су ти избори непотребни, ми ћемо на њима учествовати. Сматрамо да би најбоље било да се на изборе изађе заједнички, у широј опозиционој коалицији, која ће деловати као један пакет, где ћемо имати дефинисане кандидате за председника Републике, председника Владе и кандидата за градоначелника Београда.
С обзиром на искуство, на чињеницу да се странке стално распадају и стварају нове, верујете ли да тај „пакет“ може да потраје?
— Тај пакет би требало да буде активан неких 18 месеци, за које време би та нова коалиција, ако Бог да, успела да поврати Србији њене институције и да се ослободе медији. Ми наравно можемо да се споримо око чланства у ЕУ, око левог и десног, око геј права, породице и служења војног рока, али у овом тренутку треба да се окупимо око слободе Србије. Мислим да нам је то најпрече, јер ако се не окупимо око слободе Србије, будући да је режим утонуо у тоталитарност, никоме неће бити добро и остаћемо без будућности и без властите деце. Ево, прошле године 60.000 младих је напустило Србију.
