Убиство страног амбасадора увек се карактерише као акт терора према држави из које амбасадор долази. Тако је и са убиством Андреја Карлова, руског амбасадора у Турској. Игром случаја, у тренутку када је Карлов убијен у Анкари, руски председник Владимир Путин требало је да дође у московски Мали театар, на позоришну представу чији је аутор Александар Грибоједов — руски драмски писац и дипломата, кога је 11. фебруара 1829. убила разуларена маса верских фанатика док је био на дипломатској служби у Техерану.
Убиство Грибоједова у Техерану
Убиство „руског императорског изванредног посланика и опуномоћеног министра на персијском двору“ Александра Грибоједова, многима познатијег као драмског писца и песника, било је изузетно свирепо. Грибоједов је прво био погођен каменом у главу, а маса га је потом каменовала и раскомадала му тело.
Са њим, убијени су сви чланови руске дипломатске мисије у Техерану, њих 37, осим секретара Ивана Малцева. Према наводима историчара, масу верских фанатика на руско посланство нахушкали су персијски политичари незадовољни потписивањем Туркманчајског мировног договора између Русије и Ирана, а као повод искоришћено је наводно вређање верских осећаја муслимана, јер су две жене, хришћанке, затражиле азил у руском посланству.
Грибоједовљево тело било је толико унакажено да је идентификован само преко ожиљка од метка на левој руци, који је зарадио у младости. Грибоједов је сахрањен у Грузији, на планини Мтацминди, у Цркви Светог Давида.
Убиство амбасадора Мирбаха у Москви
Шестог јула 1918. године у Москви се десио догађај без преседана у руској историји. У Амбасади Немачке убијен је амбасадор те државе у СССР-у гроф Вилхелм фон Мирбах — Харф. Њега су убили припадници совјетске тајне полиције ЧЕКА Јаков Блумкин и Николај Андрејев.
Међутим, Блумкин и Андрејев били су део шире завере. Њих двојица припадали су партији „Левих есера“, који су од Октобарске револуције 1917. године са бољшевицима чинили совјетску власт. Блумкин и Андрејев имали су задатак да Мирабаховим убиством поремете совјетско–немачке односе после потписивања Брест–литовског мира, којим је Русија (СССР) изашла из Првог светског рата.
Убиство совјетског посланика Воронског у Лозани
Бивши белогардејски официр Морис Конради убио је 10. маја 1923. године совјетског посланика у Италији Вацлава Воровског, који је у Лозану дошао да би присуствовао међународној конференцији о Блиском Истоку.
Воровски је са два сапутника вечерао у лозанском ресторану „Сесил“ и није приметио младића који је пришао његовом столу. Младић је извукао пиштољ и пуцао Воровском у главу, усмртивши га на лицу места.
Испоставило се да је Конради, који је одмах ухапшен, рођен у Петрограду, где је његова породица поседовала фабрику чоколаде. Конради је 1916. године напустио студије и пријавио се у војску као добровољац. Убрзо је унапређен у чин поручника.
Након Октобарске револуције фабрика чоколаде одузета је Конрадијевој породици, а ујака, тетку и старијег брата убила му је ЧЕКА. Конрадијев отац умро је од глади у затворској болници. Младић тада бежи из Петрограда на југ, где се придружује Белој гарди, са којом је и евакуисан из Русије 1920. године. Од тада је живео у Швајцарској.
На суду, Конрадија су бранили најбољи швајцарски адвокати. У 10 дана расправе у Конрадијеву корист сведочило је 70 људи, који су, као и он, били принуђени да избегну из Русије пред црвеним терором. Сведочења тих људи предодредили су Конрадијеву судбину — ослобођен је.
После сахране Воронског у Москви, совјетска власт издала је декрет „О бојкоту Швајцарске“, раскинула трговински споразум са том земљом и забранила „улазак у СССР свим швајцарским грађанима који не припадају радничкој класи“.
Убиство совјетског посланика Петра Војкова у Пољској
Легенда каже да је све учеснике убиства руске царске породице стигла заслужена казна — сви су умрли насилном смрћу и у мукама. То проклетство је на својој кожи осетио Петар Војков, један од убица руског цара Николаја II, његове супруге, деце и њихове пратње.
Петар Војков био је познат и по томе што је учествовао у распродаји руског културног блага двадесетих година прошлог века. Војков је 1924. именован за посланика у Пољској у којој је уживао у луксузном животу и планирао ликвидације. За једну од њих, атентат на тадашњег пољског диктатора Пилсудског, није добио одобрење. Војков је стално одржавао састанке са пољским комунистима, а један од њих је, након бега из затвора, у СССР побегао на Војковљевом броду.
На Војкова је 7. јуна 1927. године атентат извршио млади руски емигрант Борис Коверда. Коверда је након убиства осуђен на доживотну робију, али је након 10 година ослобођен.
Убиство амбасадора САД Адолфа Добса у Кабулу
Америчког амбасадора Адолфа Добса су у Кабулу отели маоистички побуњеници и затворили се са њим у хотел „Кабул“. У замену за ослобођење амбасадора, терористи су тражили ослобођење три своја саборца из затвора.
Упркос молбама из амбасада САД и СССР-а, тадашњи авганистански председник Хафизули Амин наредио је својим специјалним јединицама упад у хотел. Амбасадор Добс убијен је у унакрсној ватри.
После убиства амбасадора Добса, САД из основа мењају политику према Авганистану.
Убиство америчког амбасадора у Либији Криса Стивенса
Амерички амбасадор у Либији Крис Стивенс убијен је 11. септембра 2011. године са троје својих колега. Повод за убиство били су, слично као и у случају Грибоједова, протести против вређања ислама. Међутим, истрага је показала да је убиство америчког амбасадора, чије је седиште било у Бенгазију, много раније планирано за годишњицу напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон.
Када је маса упала у зграду амбасаде, Стивенс се склонио у заштићени бункер, међутим, према једној верзији, пошто је зграда запаљена, угушио се од дима. Према другој верзији, Стивенс је пре него што је убијен злостављан, чак и силован.
У свом дневнику, који је откривен 2012. године, Стивенс пише како је Либија постала стециште терориста и како сваки континуиран боравак у тој земљи није безбедан. Те информације биле су основа критика које су из Конгреса упућене Обаминој администрацији.
Сенатор Ранд Пол рекао је да је Стивенс био организатор операције достављања оружја сиријској опозицији. Недељу дана пре убиства у Бенгазију, брод крцат оружјем послат је из тог града пут Сирије, а власти САД су то знале, додао је амерички сенатор.
Октобра 2015. године, бивша државна Хилари Клинтон саслушана је у Конгресу поводом убиства америчких дипломата. Клинтонова је тада прихватила одговорност за њихову смрт, али је додала да се обезбеђењем амбасада није лично бавила.
Убиство у Анкари, руски амбасадор Андреј Карлов
Руски амбасадор у Турској Андреј Карлов, који је убијен 19. децембра ове године, постао је први дипломата убијен на дужности у историји савремене Русије. На њега је са леђа пуцао Мевлут Мерт Алтинташ, који је раније служио као полицајац у специјалној полицијској јединици у Анкари.
Алтинташ је, према речима сведока и према видео-запису, који је за кратко време обишао свет, после убиства Карлова узвикнуо „Алаху екбер!“, „Ми умиремо у Алепу, ви ћете умрети овде!“, „Ово је за Алеп!“, држећи кажипрст леве руке уперен у небо, што је поздрав ДАЕШ-а.
