Стављено у шири контекст збивања у Европи и на Блиском истоку, убиство амбасадора Андреја Карлова шаље јасну поруку да живимо у веома небезбедним временима и да нема повлашћених и привилегованих када је у питању безбедност. Међутим, према мишљењу Ајзенхамера, кривицу за оно што се десило у Анкари не сноси само Турска већ је у питању вртлог хаоса и небезбедности који је повукао много држава и много људи. Он подсећа да се у истом дану десио терористички акт у Берлину и Цириху, што, како истиче, указује на врло јасан проблем који свет има са тероризмом.
У изјави за Спутњик Ајзенхамер наглашава да је у том светлу врло битна сарадња Русије и Турске, при чему је, каже, од круцијалне важности да заживи и да напредује иницијатива на линији Москва—Анкара—Техеран, а има индиција да ће се тако нешто и десити. „На прагу смо стварања једне нове осовине која можда може да преокрене ситуацију на Блиском истоку у правцу неког бржег разрешења, за разлику од свега онога што смо видели са женевским процесом који протеклих неколико година није дао јасне резултате“, наводи наш саговорник.
На питање да ли је случајно што су се у понедељак догодила три терористичка напада у једном дану, Ајзенхамер напомиње да је прерано говорити о томе, али да „било да су ове акције биле координиране, или да су се спонтано надовезале у низу, јасно је, на овај или онај начин, да је њихово извориште идентично — везано је за ирачко-сиријски конфликт“.
„На крају је потпуно свеједно да ли ћемо говорити о оркестрираним акцијама или спонтаним активностима које су мотивисане идентичним извором. То се десило у распону од 24 сата, као што су се у Турској десила у протеклих 10 дана три терористичка напада која су јасно показала у каквој се тренутно безбедносној ситуацији налази ова држава. Јасно је послат сигнал да ни Турска ни Европа нису безбедне“, упозорава овај експерт.
Зато је, како каже, сада прави тренутак за ефикаснију заједничку борбу две највеће силе, Русије и САД, против тероризма.
„Ако ишта може да их уједини, једна оваква претња може. Ово што се јуче десило јесте ситуација без преседана у новијој историји. Видели смо и емпатију која је одмах изражена и од стране САД. Прави је тренутак за једну такву акцију. Постаје јасно да нико није поштеђен оваквих дешавања и да је само питање када читав блискоисточни конфликт, који је кроз претњу тероризма попримио глобалне размере, може рикошетирати и у правцу идентичне ситуације са америчким дипломатама и грађанима“, примећује Ајзенхамер.
Према његовим речима, ово може да послужи као добар сигнал за покретање такве једне иницијативе.
„С друге стране, ако посматрамо у аршинима међународних односа и геополитике, осовина која је на прагу стварања, а то је Анкара—Техеран—Москва која би се позабавила овим проблемом, и предлози да се читав преговарачки процес у Сирији пребаци у Астану, да Женева више не буде стожер решавања овог проблема, подстичу и САД и Европу да се активније укључе у читав процес, да не изгубе кормило и да постану део решења а не само део проблема“, закључује Ајзенхамер.
