Српска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе спречила је покушај Приштине да добије стална места у тој европској институцији.
Шеф сталне делегације Скупштине Србије при ПССЕ Александра Ђуровић за Спутњик каже да је српска делегација, иако није била ни обавештена ни консултована о меморандуму, који би то омогућио Приштини, ипак успела да спречи његово усвајање. Ђуровићева је истакла и да је после увида у тај текст српска делегација упутила писмо председнику ПССЕ Педру Аграмунту, тражећи да се тај предлог као правно неутемељен скине са дневног реда и да се не дозволи дискусија и расправа о њему.
„Такав један предлог који је дошао од генералног секретара Скупштине Европе предвиђао је могућност да они (Приштина) добију јасно означена места у пленарној сали, као и да имају могућност да говоре и потписују предлоге резолуција, а да пре тога немају статус који би тако нешто омогућио. То је у ствари покушај да на мала врата остваре права без икаквих обавеза, јер сваки од статуса које пословник превиђа, а то су статуси земаља-чланица, партнера за демократију, посматрача и специјалних гостију, подразумева тачну и дефинисану процедуру како да се ти статуси обезбеде. А они без аплицирања за било који од тих статуса траже да имају иста она права која имају они који су искључиво у вези са статусом добијеним у Савету Европе“, објашњава наша саговорница.
Она је истакла да иако је Председнички колегијум једногласно одлучио да се тај предлог скине са дневног реда у четвртак, у петак се ситуација додатно драматизовала када су представници Албаније, Велике Британије и Данске затражили да предлог поново буде уврштен у дневни ред и да се о њему гласа. Гласање је превагнуло у корист Србије са 15 гласова наспрам пет, чиме је тај покушај Приштине онемогућен.
Међутим, Ђуровићева додаје да су правила таква да Колегијум СЕ има обавезу да у наредном периоду омогући неку врсту дијалога између две делегације (Београда и Приштине) како би се нашао неки компромис.
„Мислим да ћу ја и у тим разговорима, уколико до њих дође, свакако инсистирати на ставовима које сам и до сада износила у сусретима са том темом. Што се тиче СЕ, доношење једне такве одлуке, која би представљала кршење свих правила и прописа по којима ради СЕ, било би лоша порука и за саму институцију која ужива углед као институција која промовише баш заштиту људских права и владавину права. А што се тиче представника Приштине сигурна сам да они желе само да истакну своју ’државност‘, а не да на територију КиМ-а донесу владавину права или нешто слично, као и да експлоатишу у своју корист и да се ’хвале‘ да су ипак на неки начин успели да уђу у СЕ“, каже Ђуровићева.
Она додаје да се делегација Србије целе ове године суочава са разним покушајима Приштине да им се омогуће додатна права која им не припадају. Ђуровићева наводи да су у више наврата са представницима у СЕ разговарали о тим покушајима Приштине и да су истакли да је за Београд неприхватљиво давање било какве врсте државности представницима парламента Косова и Метохије.
Она је подсетила на статусно неутралну позицију коју СЕ има према једнострано проглашеној независности КиМ, Резолуцију УН 1244 и резолуцију коју је ПССЕ усвојила 28. јанура ове године у пленуму, и нагласила да представници Приштине нису аплицирали за чланство у СЕ, „иако смо имали више пута прилику да слушамо да ће то ускоро да се деси“. Разлог је, како сматра Ђуровићева, мањак подршке коју имају за такав корак.
