„Управо тако се десило. Наиме, то ће бити први пут у историји овдашњег образовног система да ученик добије негативну оцену, а да запрво наставник није знао“, прича за „Блиц“ отац малог Радета Вељко Рачић.
Прича иде овако: „Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе“.
„Црна Гора је прва српска држава која се прије звала…“
Тада га је наставник прекинуо и повикао:
„Стани, стани, стани, ђе то пише у књизи?“
Раде је тада одговорио наставнику: „Не пише ниђе, наставниче, то сам у кући научио, то сви знају“, на шта је наставник њему рекао: „Сједи, ево ти један!“
Вељко Рачић додаје да ни он ни супруга нису критковали Радета. Чак му је мама купила нове патике. Он саветује родитеље да чувају своју децу и да их васпитавају непоколебљиво у духу традиционалних вредности и темељних опредељења.
„Када је син донио јединицу, као припадници најугроженије етничке групе у Европи, што српска заједница у Црној Гори и јесте, осјећали смо се тужно, али без икаквог осјећаја мржње или осветољубивости. Црна Гора преживљава посљедњих година своје најтамније часове, и то се свакодневно и у бројним другим примјерима потврђује“, каже Вељко.
Иначе, како је мали Раде пренео, већина другара је устала и аплаудирала му, а наставник је био шокиран, резигниран и љут…
„Раду је било криво, али каже да не одустаје од истините историјске чињенице да је Црна Гора српска држава. Дискриминација Срба у сваком смислу и погледу је нешто што више није никаква новост. Ово, наравно, није добро ни свеукупно за државу која пледира на некакве шире интеграције, а неправедно је и према трећини црногорских грађана. Но, по оној старој: Крст носити нама је суђено, страшне борбе са својим и туђином“, закључује Рачић.
