Влада и Пореска управа могу да се похвале да су успели донекле да смање сиве токове, па се сада процењује да се у нелегалним водама губи 30,1 одсто БДП, док је 2013. године то било близу 34 одсто БДП.
Циљ је сада постављен на 26,7 одсто БДП-а, што је и даље изузетно висок проценат, чак и у односу на земље југоисточне Европе, у којима се, према подацима ОЕЦД-а, у сивој зони губи између 22 и 24 одсто БДП. Да не говоримо о развијеним земљама, попут Немачке, Француске, држава Скандинавије, где сива економија чини нешто мало изнад 10 одсто БДП-а.
Да ли ће и како помоћи то што ће Влада наредну и 2018. годину прогласити годинама борбе против сиве економије? Резултати би обрадовали не само запослене у јавном сектору и обичне грађане који годинама чекају на боље здравство, школство, отварање музеја… него и привреду која не жели нелојалну конкуренцију. Привредници хоће да имају предвидивост, транспарентност, правну сигурност и исте услове пословања, како је то речено на годишњој конференцији о сивој економији.
До сада су „умерено задовољни“ постигнутим резултатима, а бољи могу бити ако буде ефикасније сарадње инспекције, царине, полиције и других органа са тужилаштвом и судовима, сматра председник Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији, Зоран Петровић.
Професор на Београдској банкарској економији Зоран Грубишић за Спутњик каже да неће рећи ништа ново када напомене да је у борби против сиве економије кључна доследност у спровођењу мера које већ постоје.
„Јасно је да мора да постоји стратегија директних мера, али је основна појачана контрола и колико се то примењује на терену“, каже Грубишић.
Све је, напомиње он, предвиђено у пакету подршке и програмима које имамо са међународним финансијским институцијама. Потребно је извршити само ту пуну обуку и примену и опет се све своди на доследност у раду на терену, додао је он.
„Свака влада је некако била недоследна у примени, а увек ће вам рећи да је у стратегији то битна ствар“, оценио је Грубишић и напомиње да се сива економија увек односи на оне који избегавају да плате порез.
„У свакој привреди постоји учешће сиве економије. Ми само причамо о томе шта је прихватљиво“, каже он.
Неки економисти, посебно из нашег региона суоченог са дугогодишњим привредним посртањем, сматрају да треба толерисати ону сиву економију која је повезана са економијом опстанка, која служи за преживљавање маргинализованих делова друштва, а енергично сузбијати ону повезану са нелегалним стварањем већег дохотка и његовим прикривањем ради неплаћања пореза.
Председник Владе Александар Вучић је пак на конференцији о сивој економији констатовао да је у друштву присутно лицемерје, јер се од великих предузећа захтева да плате порез, а када због тога заврше у стечају, онда се излази на улице да се то спречи.
„А када кажемо да плате порез они који имају радње, продају пљескавице и када кажемо да ћемо затворити објекат ако то не ураде, они кажу да се иживљавамо над малима“, илустровао је српски премијер и поручио:
„Плаћање пореза је највећи патриотизам, јер сваки рачун значи школу више за нашу децу.“
Као председник Владе, додао је, није дозволио да неко не плати порез, а Пореска управа, каже, ради без икаквог политичког притиска.
На питање да ли је, с обзиром на изговорено на годишњој конференцији и најава да ће наредне две године бити године борбе против сиве економије, знак политичке воље да смо се са тим озбиљно ухватили у коштац, Грубишић за Спутњик каже да треба сачекати.
„Једна је ствар најавити и имати арсенал мера, а друга применити их на терену. Ја бих сачекао резултате и непристрасну оцену међународних институција да је то смањено“, каже Грубишић.
