Протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске православне цркве у Србији за Спутњик каже да је реч о великој трагедији тим пре што смо, како наводи, сви ми Београђани, Срби, Руси и сви остали, имали прилику да се последњих деценија упознамо са члановима тог војног колектива.
„Ансамбл ’Александров‘ је заиста на најлепши уметнички начин увек преносио традицију руске народне музике и уметности на ове просторе. Још не можемо да се освестимо када је реч о овој вести која нас је задесила јутрос када смо стигли у Храм и пред крај литургије, као што нам наши православни обичаји налажу, помолили смо се за покој душа свих погинулих приликом ове последње авионске несреће. Заиста смо остали неми на овај догађај“, каже протојереј-ставрофор Тарасјев.
Велики бол за изгубљеним животима и уметницима осећа и Људмила Грос Поповић, редовни професор Факултета музичких уметности у Београду.
„Ово је велики губитак за Русију и читав свет. Да ли је могуће, у кратком временском периоду, опет направити овакав ансамбл какав смо имали? То је био ансамбл који је ми је својевремено као студенту био узор, а био је и узор мојим студентима овде када смо спремали један програм посвећен 9. мају. Ово је огроман шок, бол и велики губитак, као да се неко светло угасило“, каже за Спутњик Грос Поповићева.
Код оваквих трагедија човек просто занеми, са тугом каже Весна Шоуц Тричковић, диригенткиња и професорка на ФМУ у Београду.
„Изражавам своје дубоко саучешће породицама погинулих као и целом руском народу јер ово је огроман губитак руског народа и руске културе. Ансамбл ’Александров‘ је врхунски, светски познат војни ансамбл и неговао је, као што сви знамо, аутентичну руску традиционалну родољубиву и љубавну песму. Сигурна сам да ће остати незаборавни њихови спектакуларни концерти у нашем граду. Слава им“, каже Шуоц Тричковићева за Спутњик.
Kада погине један човек, то је велика трагедија, када погине сто људи несумњиво се ради о нечему што је знатно страшније, оцењује за Спутњик политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
„Овде имамо утолико гору ситуацију јер је страдао најлепши, племенити симбол усправљене, моћне Русије — хор ’Александров‘, који је познат широм света и који је давао најлепше Русији и светској културној баштини. Тај хор данас је нестао. То јесте трагедија, не само руска, то је трагедија у глобалним размерама, а и за нас Србе, јер хор ’Александров‘ је много пута испољавао крајње пријатељски, топао однос према нашем народу“, каже Анђелковић.
Што се тиче самог узрока трагедије која се догодила, додаје Анђелковић, остаје на истражним органима да установе о чему се ради.
„Да се којим случајем тако нешто десило западњацима, они би већ сада износили теорије да иза свега стоје њихови геополитички опоненти, можда би чак оптуживали и Русију. С друге стране, Москва то не чини, има много одмеренији став, оставља да се утврди шта се догодило, да ли је у питању била техничка грешка или чак можда терористички напад. Како год било, страшна трагедија се догодила, она треба све нас да усмери да се максимално на разне начине боримо да се такве ствари што ређе догађају, а кад је реч о пострадалима у овом удесу, сви имамо дуг да учинимо нешто да се њихова имена и заслуге памте“, истиче Анђелковић.
Аналитичар оцењује да, у тешкој ситуацији која је наступила и где ништа не може да поправи стање, можемо бар нешто да урадимо да бисмо памтили те дивне људе и сматра да је сјајан предлог министра Вукосављевића да један парк у Београду добије име по хору „Александров“ и да их на тај начин дуже и лепше памтимо.
Изразима саучешћа поводом погибије уметника ансамбла „Александров“ придружује се и диригенткиња Даринка Матић Маровић.
„Ово је ужасна трагедија која је изненадила све нас, као и цео свет. Тешко је наћи речи у оваквим тренуцима, јер је њихова уметност сасвим сигурно нешто што ћемо дуго памтити. Покој им души“, каже Матић Маровићева.
