Распоред снага на Блиском истоку поново се променио пошто су Русија, Иран и Турска закључили споразум о постизању решења у Сирији које није војно.
Овај догађај није само прекретница у сукобу него је показао и спремност председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да смањи амбиције у региону како би учврстио везу с Русијом, наводи лист.
Отопљавање односа Москве и Анкаре било је тешко замислити, јер су билатерални односи били практично замрзнути након што је турска авијација у новембру прошле године оборила руски војни авион у ваздушном простору Сирије.
Ердоган је, ипак, дуго покушавао да пронађе начин да се помири с Русијом. У јуну се турски председник извинио због обарања Су-24 и нагласио да је спреман да учини све што је могуће да би се обновили пријатељски односи двеју земаља.
Након покушаја државног преврата Ердоган је одлучно окренуо земљу ка Истоку, јер од Запада није добио довољну подршку, наглашава аутор текста.
Сада се сарадња Москве и Анкаре развија муњевито. Ердоган је показао заинтересованост за руске системе ПРО, а Москва је укинула ембарго на прехрамбене производе и поново отворила могућност за путовања својих туриста у Турску.
У октобру су земље објавиле да раде на гасоводу „Турски ток“, а у новембру је Ердоган изјавио да Турска не треба да се везује за Европску унију, него да сарађује с Кином и Русијом, пише лист.
Услед тога у Москви све иде „као по лоју“. Захваљујући Криму, Русија је поново постала доминантна сила на Црном мору, а Ердоган ће сада моћи да чува њен пута ка Средоземном мору, наводи лист.
Ако Москва успе да постигне да Турска иступи из НАТО-а, биће то највећа спољнополитичка победа Русије, која ће превазићи чак и постигнућа у Сирији, закључује аутор текста.
