Изградња насеља и статус избеглих после 1949, најтеже су препреке у израелско-палестинском мировном процесу. Савет безбедности УН је у петак, први пут после 1979. године, усвојио резолуцију којом се Израел осуђује. Донедавно је тако нешто било незамисливо јер је Америка редовно стављала вето на такве предлоге.
Међутим, америчка амбасадорка у УН Саманта Пауер била је уздржана, а осталих 14 чланица гласало је за усвајање резолуције. Неуобичајено, усвајање резолуције пропраћено је аплаузом.
Можда први пут у историји, израелско лобирање да се резолуција одбаци није успело. Првобитни предлагач резолуције био је Египат, а да буде одбачена интервенисао је лично новоизабрани председник САД Доналд Трамп. И он и Нетанјаху разговарали су са египатским председником Абделом Фатахом ел Сисијем. После онога што је египатски представник у УН назвао „интензивним притиском“, Египат је одустао од предлога, међутим четири земље несталне чланице СБ — Нови Зеланд, Сенегал, Малезија и Венецуела — ставиле су предлог резолуције на гласање.
Израелски амбасадор у УН Дани Данон први је осудио резолуцију.
„Да ли бисте забранили Француској да гради у Паризу“, резигнирано је коментарисао Данон.
И премијер Нетанјаху је одмах по усвајању резолуције осудио мере СБ.
„Израел одбацује срамну антиизраелску резолуцију у УН. У време када СБ не чини ништа да заустави покољ пола милиона људи у Сирији, диже се против једине истинске демократије на Блиском истоку, Израела и назива Западну обалу окупираном територијом“, рекао је Нетанјаху.
Убрзо су му се придружили Светски јеврејски конгрес и утицајни Амерички јеврејски комитет, називајући резолуцију једностраном мером која неће помоћи мировном процесу. Узнемирујуће је и жалосно да највећи савезник Израела, САД, не ставе вето на контрапродуктиван текст резолуције, изјавио је Роналд Лаудер, председник Светског јеврејског конгреса.
Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп љутито је, путем Твитера, прокоментарисао одлуку одлазеће Обамине администрације да не стави вето на резолуцију.
„Што се тиче УН, ствари ће бити другачије од 20. јануара“, написао је Трамп.
As to the U.N., things will be different after Jan. 20th.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) December 23, 2016
Осам година Обаминог мандата било је обележено, како се у Израелу сматрало, попустљивом политиком према Палестинцима, мада се попустљивост огледала само на речима, каже Слободан Јанковић из београдског Института за међународну политику и привреду.
Обама је са Израелом потписао нови, десетогодишњи уговор о војној помоћи, по коме је Израел највећи прималац новчане и материјалне америчке војне помоћи, подсећа он. Уздржаност при гласању о резолуцији је последњи вербални потез Обамине администрације, сматра Јанковић.
„Ово није прва резолуција која осуђује Израел. САД су стављале вето на резолуције које су захтевале одређене акције, које су стварно могле да директно погоде Израел. Јесте необично да Америка није ставила вето, али ако погледамо које државе на Западу пружају подршку Палестини, то су државе у којима очекујемо крупне политичке промене“, објашњава Јанковић.
У САД за председника долази Доналд Трамп, пред Француском су председнички избори на којима се очекује окршај на десници, а Велика Британија налази се пред изласком из ЕУ, каже Јанковић. Велико је питање како ће изгледати Запад идуће године и како ће изгледати његов однос према Израелу.
Имајући у виду Трампове изјаве, необично изгледа његов став према резолуцији. Према Јанковићевим речима, Трамп ће, за разлику од Обаме, више подржавати Израел на речима, а мање на терену, каже Јанковић.
„Имамо велике промене на Западу и у глобалном светском поретку. Израел ће бити мање мотивисан да сарађује са арапским светом. Још увек имамо недефинисане позиције на Блиском истоку, мењају се силе које тамо делују, њихов утицај и интерес. За очекивати је да наредне две-три године Израел користи прилику и да настави са изградњом насеља, да покуша да узме што већи део онога што је заузео 1967. и интегрише у јеврејску државу“, закључује Јанковић.
Изградња насеља камен је спотицања у израелско-палестинским односима још од тридесетих година прошлог века. Велика Британија, која је тада управљала Палестином, била је принуђена, под притиском арапског политичког вођства, да забрани усељавање Јевреја у Палестину, баш у тренутку када је Хитлер почео њихов прогон у Немачкој и када је у Европи расло антисемитско расположење.
Изградња насеља, која је мењала етничку слику тадашње Палестине, настављена је после Другог светског рата, а интензивирана после стицања независности Израела у рату из 1948. У две године, 1948. и 1949, територију садашњег Израела (без Западне обале, источног Јерусалима и појаса Газе) било је приморано да напусти око 700.000 Арапа. Овај догађај у палестинској историји назива се Катастрофа или Накба.
Када је, у рату 1967, Израел окупирао Западну обалу, источни Јерусалим и Синајско полуострво, изградња насеља за јеврејске колонисте отпочела је и на тим територијама. Насеља су грађена тако да колонисти немају никаквог додира са староседелачким, арапским становништвом.
До насеља се стизало посебним путевима, којима Палестинци не смеју да се крећу, снабдевање се врши из Израела, а тешко наоружана војска и полиција штите насељенике. Насељеници углавном припадају конзервативним верским јеврејским покретима, који чине изборну базу Нетанјахуове конзервативне коалиције, којој осим његовог Ликуда припада и неколико ултраконзервативних странака.
Већ годинама Нетанјаху игра двоструку игру. На домаћем терену, у надметању са ривалима са екстремне деснице, подржава изградњу насеља на окупираној Западној обали, док на интернационалном подржава пројекат две државе (Израела и Палестине).
Сада, када је „рањен“ резолуцијом Савета безбедности УН којом се Израел осуђује за изградњу насеља на Западној обали (Савет безбедности је у резолуцији насеља назвао нелегалним), изгледа да ће морати да се определи — или ће подржати напредак у мировном процесу, или ће заузети још оштрији став према Палестини.
