Интелектуалци се враћају на политичку сцену Србије. Тако би се могло рећи ако погледамо колико је њих ангажовано и колико ће их бити ангажовано у новоформираним политичким саветима странака или онима који ће тек бити формирани.
Економиста Данило Шуковић, члан будућег Сената Доста је било, каже да мисли да се време променило, да су странке научиле нешто из историје и да ће интелектуалци имати више простора у политичком животу Србије.
„Да није тако, зашто би нас сазивали ако не желе да нас саслушају? До сада су интелектуалци били занемаривани, мислим да су одличне идеје да се сазивају политички савети. Имао сам сто пута прилике да у медијима нешто кажем, то нико не слуша, никога не интересује. А сада су се сами сетили. Чим су се сами сетили, значи да им то треба“, каже Шуковић.
Политички савети замишљени су као саветодавна и контролна тела, која окупљају људе из културног и јавног живота, не нужно чланове странака, али који подржавају њихову политику. Једини алат за утицај на деловање странака који политички савети имају је ауторитет људи који тамо седе.
Интелектуалци су, без обзира да ли су до сада били чланови политичког савета неке странке или не, безуспешно упозоравали, саветовали, давали предлоге и идеје политичарима. Радили су то у јавним наступима или приватним контактима.
Шта ће се сада променити, када опозиционе странке формирају тела у којима ће седети независни интелектуалци који ће давати савете и контролисати рад странака? Да ли су опозиционе странке, донедавно владајуће, научиле нешто из прошлости?
Без критичког мишљења нема демократије, стога су се опозиционе српске странке одлучиле да формирају саветодавна тела, политичке савете или сенате, у којима ће седети независни интелектуалци, давати савете политичарима и помагати странкама у њиховом деловању.
Деведесете године биле су године великог политичког ангажмана интелектуалаца у политици, и на страни власти, и на страни опозиције. Интелектуалци су масовно устали после изборне крађе на локалним изборима 1996. године и на улицама учествовали у одбрани грађанских права. Нешто раније, група независних интелектуалаца успела је да окупи већину српских опозиционих странака у широку коалицију ДЕПОС.
Масовно политичко ангажовање српских интелектуалаца у политици завршава се са 5. октобром. Од тада, интелектуалци нису радо виђени у политичком животу. Њихова улога је сведена на тек повремена појављивања, када је потребно подржати неког председничког кандидата.
Са сменом политичке елите, након победе СНС-а на изборима, српску опозицију је захватио талас преиспитивања, питали су се у чему су погрешили док су били на власти. Као што је записао британски политичар лорд Ектон, свака власт квари, а апсолутна власт квари апсолутно.
Очигледно, један од разлога неуспеха странака које су држале власт у постпетооктобарској Србији било је и игнорисање критичког мишљења. Стога су опозиционе партије решиле да оснују или поново активирају саветодавна тела, састављена од независних интелектуалаца — политичке савете или сенате. Тај тренд следе и опозиционе странке основане након 5. октобра, Двери и покрет (ускоро странка) Доста је било.
Сенат Доста је било биће независно кровно тело које ће разматрати све одлуке које доносе страначки органи, објашњава Данило Шуковић.
„Саветоваћу их према савести, према ономе што су моје знање, моја стручност, мој морал. Познат ми је програм Доста је било и због тога што се он подудара са мојим погледима на свет прихватио сам да будем у Сенату и да као независан интелектуалац учествујем у доношењу одлука. Без икаквог интереса, надокнада, желим да оно што сам у току живота научио пренесем за општу добробит“, каже Шуковић о свом будућем деловању у Сенату ДЈБ.
Бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић, однедавно члан Политичког савета ДС, каже да странци стоји на располагању.
„Што ме буду питали, добиће одговор. Немам никакве намере да уводим неки режим или неко понашање које мени одговара. Бићу тамо да помогнем. У тој партији је било доста комешања и ствари које су биле врло подложне критици и они данас плаћају цену. Никада нисам био члан те партије и имам непријатне успомене из ње“, објашњава Ивошевић.
Први пут из Врховног суда је, каже, избачен за време Милошевића, а други пут после демократских промена у чему је учествовала и ДС. Међутим, Ивошевић је уважио извињење које је свим грађанима Србије, па и њему, упутио бивши председник ДС Бојан Пајтић.
„Зоран Лутовац ме је замолио да будем члан Политичког савета као нестраначка личност. Пристао сам и прихватио да то будем и, могу да вам кажем, видео сам да тамо има јако много озбиљних људи, који такође нису чланови партије. Имам утисак да су нас позвали да чују и неку критичку реч, јер ми нисмо везани за статуте, програме, за партијске документе. Ми смо као грађани спремни да одговоримо на сва питања која су можда и непријатна за ДС и у том смислу ћу им бити на располагању без икакве намере да намећем ставове, чак и када се разликују од званичних ставова ДС“, каже Ивошевић.
Књижевник Михајло Пантић постао је члан Политичког савета ДС, али, како каже, још није размишљао о свом ангажовању у Савету.
„У Политички савет ДС сам ушао из два разлога. Први је то што имам осећање дуга према оснивачима. То су били, мање или више, или моје старије колеге, или моји професори, моји познаници и један мој пријатељ. Други разлог је тај што знам Зорана Лутовца као пристојног и одмереног човека. Он ме је позвао и ја из пријатељских побуда то нисам могао да одбијем. Касније ћу видети која је улога Политичког савета, шта он може конкретно да уради. Нисам члан странке, према томе, могу да кажем само своје мишљење о неком питању“, каже Пантић.
Политички савет са најдужим стажом у српској опозицији је Политички савет Двери, чији је председник академик Коста Чавошки. Када год треба да се донесе нека важна одлука, као што је одлука о коалицијама, каже Чавошки, Политички савет даје мишљење.
„Ми се састајемо само када Председништво странке закључи да су му потребни савети. Не намећемо се, већ дајемо савете, и то различите, зависно од тога како ко уверење има, уколико наступи потреба. Раније смо били за то да се иде у коалицију са ДСС-ом и предлагали смо политички програм са којим се изашло на изборе. Такође смо предложили да посланички клуб буде посебан, а не заједнички са ДСС-ом“, наводи Чавошки, објашњавајући досадашње деловање Политичког савета Двери.
Српски политичари ретко кад су уважавали мишљења интелектуалаца. Чак и онда када су јавно изношена, она су била игнорисана. Интелектуалци и јавне личности били су коришћени у изборним кампањама као свима препознатљива лица, да би касније њихова мишљења и критике били занемаривани и заборављани. Чак и када су били чланови страначких политичких савета, њихова мишљења и савети нису узимани у обзир.
Уласком у страначка тела, макар и саветодавна, интелектуалци ће политичком животу Србије дати нову динамику, а можда ће и рехабилитовати политику, о којој, као занату, све мање грађана има добро мишљење.
