„Репертоар војног хора се шири“, пише испод „нечега“ што на киосцима продају као карикатуру. На том „нечему“ авион пада док војник у њему изговара: „А-а-а-а“.
„Болест не бира, не ваља се ругати“, помислио би свако ко разликује дан од ноћи, добро од зла, људски живот од жвакаће гуме. И не би се дуже од неколико секунди бавио оваквом бедастоћом.
Погубан утицај на масе
Међутим, у питању је наводно сатирични урадак објављен у чувеном француском недељнику „Шарли ебдо“, који је претрпео велику трагедију после терористичког напада јануара прошле године. Сећате се да је тада велики број корисника друштвених мрежа и у Србији у знак солидарности са 12 убијених чланова ове редакције уместо профилних фотографија стављао: „И ја сам Шарли“.
Због тога ипак остајемо онолико дуго на овом уратку колико је потребно да упозоримо на опасан вирус који се шири. На тренд где ненормално постаје нормално, где се уместо емпатије навелико примењује глорификовање ругања жртвама. Ово је вапај цивилизацији да се врати.
Нема, наиме, ово никаве везе са карикатуром, сатиром, провоцирањем конзервативне или било које друге јавности. Не! Ствари треба назвати правим именом: На делу је поновно убијање хора „Александров“ и свих 92 погинулих у руском авиону који је из Сочија летео за Сирију.
Не угрожавај друге
То што потписник скарадне фотографије себе сматра уметником, не значи да ми не треба да га назовемо месаром жељним пажње. По сваку цену.
Месарева жврљотина једнако је уметност као што је нацистичка гасна комора перформанс. Месар пак који прима плату новинара уметник је онолико колико и Ханибал Лектор.
Слобода појединца, групе, организације… неограничена је и сеже све донде док не почне да угрожава слободу других. Према томе, „карикатуристе“ позвати на кривичну одговорност зарад бољитка светске популације. Док се не докаже да је у питању неко обољење. У том случају им помоћи да оздраве и да не шире вирус на друге.
Веома важно: Длака с главе не сме да им фали.
