„То је борба коју водимо са надахнућем, зато што знамо за шта се боримо и колико је достојан и вредан труд који сви заједно треба да улажемо да бисмо сачували оно што је наше, а од наше истрајности и воље у великој мери зависи каква ће нам бити судбина у будућности, зато ћемо наставити да се трудимо и боримо и у 2017. години“, рекао је Ђурић за телевизију „Мост“.
Ђурић је 2017. описао као годину у којој ће коначно почети формирање Заједница српских општина, истакавши да Србе више не занима како ће се по том питању поставити албанска политичка елита.
„Они имају јасан избор. Или ће да поштују оно што је договорено, или ће то што је договорено бити спроведено без њих, и онда ће српски представници уз помоћ државе Србије утврдити и које надлежности, која врста послова и које институције су неопходне да би та заједница функционисала“, објаснио је Ђурић.
„Три пуне године Албанци, односно њихови политички лидери, нису прстом мрднули да испуне оно што су одговорили везано за формирање ЗСО. Стрпљењу је дошао крај. Сада је тренутак да се или испуне обавезе преузете споразумима, или ћемо ми сами почети да формирамо институције које су нам неопходне да бисмо могли да опстанемо, живимо и постојимо на овим просторима“, поручио је Ђурић.
Према његовим речима, и у деценијама комунистичке владавине Срби на КиМ су били изложени притисцима, присилном исељавању, забрани повратка, а у покрајину су долазиле и велике суме новца за откуп српских кућа, али је положај Срба данас гори него икада од Другог светског рата.
Истичући да су у институционалном смислу Срби на КиМ данас „ни на небу ни на земљи“, Ђурић је констатовао да старих институција или нема недовољно или не функционишу како треба, а Приштина кроз своје привремене институције српским представницима покушава да наметне сопствено виђење статуса Космета.
„Ми знамо да је наша држава Србија и зато хоћемо да изградимо ЗСО која ће институционално и финансијски бити повезана и са Београдом, а не да затварамо врата да буде повезана и са приштинским институцијама“, казао је Ђурић.
Он је албанским политичарима у Приштини поручио да не траже од изабраних српских представника на КиМ да одлучују о статусу јужне српске покрајине, јер то није њихов посао.
Коментаришући резолуцију приштинског парламента у вези са уређењем околине моста преко Ибра у Косовској Митровици, Ђурић је констатовао да надреално делује да, у политичким, економским и социјалним условима какви владају у нашој јужној покрајини, неко расправља на нивоу покрајинског парламента о једном комуналном питању и томе да ли ће нивелација улице бити висока 40 или 80 одсто центиметара у односу на кружни ток.
Извор: Танјуг