У четвртак је администрација америчког председника Барака Обаме увела санкције руским институцијама, компанијама и појединцима, укључујући и ГРУ и ФСБ због „мешања у изборе“ и „притисак на америчке дипломате“ који раде у Русији.
Сједињене Америчке Државе такође су руским дипломатама онемогућиле приступ двама стамбеним комплексима сталних представништва Русије у Њујорку и руске амбасаде у Вашингтону, које су дипломатски власништво Русије. Осим тога, 35 руских дипломата проглашено је персонама нон грата.
Председник Русије Владимир Путин изјавио је да Москва неће као одговор на акције Вашингтона протеривати америчке дипломате. Он је истовремено нагласио да према међународној пракси Русија има све основе за адекватан одговор.
Москва задржава право да спроведе одговарајуће мере, али се неће спуштати на ниво „кухињске“ дипломатије, истакао је шеф државе. Путин је описао непријатељске кораке Обамине администрације као „провокацију са циљем да се додатно поткопају руско-амерички односи.
Заменика директора Руског института стратешких истраживања Михаила Смолина питали смо да ли се после мера које је Обамина администрација предузела против Русије могу очекивати још некакви кораци у том духу и која би била поента имајући у виду да се ради о одлазећем председнику.
„Мислим да ова администрација за такве мере има још времена, јер оно што усвоји америчко законодавство, потом је јако тешко укинути. На пример, већина санкција које је увела једна власт, обично остају на снази и ако се та власт промени, ако не у пуној мери, онда углавном делимично. Зато овде оно што остаје иза Обаме није случајно, јер ће већину тих мера моћи да укине следећи председник само уз пристанак свих сенатора“, сматра Смолин.
Смолин указује да је значајна разлика у одлукама које доносе председник САД и његова администрација.
„Друга је ствар ако се ради о указу самог председника Обаме, односно о врсти документа који може да поништи следећи председник, Трамп. Дакле, уколико сам Обама буде донео још некакве указе који могу имати негативне резултате по Русију, мислим да их будући председник, ако буде желео да поправи односе са Русијом, може лако укинути. Проблем је ако сенатори буду желели да усвоје некакав документ. У том случају би било много теже укинути овакве мере“, објашњава Смолин.
Он сматра да би онда, у том случају, дошла до изражаја жеља да се Русији „загорча живот“ и онда би могле бити усвојене мере, односно санкције које се тичу техничких питања или везиста, односно оних људи за које се традиционално сматра да у својим рукама држе те технолошке аспекте дипломатског посла.
„Па ипак, мислим да је тешко ово ’провући‘ кроз Сенат, јер се тамо одлуке усвајају већинским путем и тешко да ће се унутар саме Републиканске партије наћи та већина која ће хтети да постави председнику ’клипове у точкове‘ председнику из сопствених редова на самом почетку његовог мандата и спровођења спољне политике“, закључује Смолин.
