Као што су челик, нафта и развитак инфраструктуре отворили пут настанку првих аутомобила, тако су интернет и напредни софтвери зачели једну потпуно нову еру у свету финансија под именом криптовалуте.
Криптовалута (cryptocurrency) јесте дигитална, виртуелна валута која се заснива на криптографији и која се програмира такозваним блокчејн системом. Од формалне дефиниције новца криптовалута одступа тiме што за сада не представља средство складиштења вредности. Иако и новац (тзв. фијат валуте) губи на вредности због инфлације, и даље се сматра безбеднијим начином располагања капиталом од криптовалута, што се тиче саме девалвације вредности на тржишту. Криптовалуте су углавном спекулативног карактера и на тржишту су прихваћене од појединих трговаца као средство размене и рачунања вредности. Реч „крипто“ долази од криптографије или шифровања, што представља науку која се бави методама очувања тајности информација. Криптографија се користи за верификацију трансакција и обезбеђивање комуникације маскирањем информација и провером извора самих информација. Тиме се могућност малверзације и евентуалног хакерског упада у систем смањује на минимум. Данас постоји нешто више од седамсто криптовалута. Све имају свој блокчејн систем и такозвану фиксну монетарну понуду. То значи тачно одређени број коjна (coin) — новчића који представљају мерну јединицу сваке криптовалуте и који ће на крају процеса производње бити пуштени у промет. Још један елемент битан код криптовалута јесте њихова „тежина израде“ (difficulty increase). Што више процес производње одмиче, то је рачунарима и процесорима теже да „изрударе“ нове коjне, јер су и сами математички алгоритми захтевнији и потребно је више времена да се дође до коначног решења.
Подела криптоновца
Основна подела код криптовалута се заснива на чињеници да ли одређена валута припада децентрализованом или централизованом блокчејн систему.
Код децентрализованих система, такозваних система „исти са истим“ (peer to peer), подразумева се да је сваки рачунар интегрална радна јединица без ауторизације са било каквом централом. За овакве системе важи правило да иза њих не стоји банка, влада неке земље или појединац, већ само и једино мрежа корисника и трговаца, где се на основу закона понуде и тражње на тржишту котира и сама цена једног којна. Jедан од битних елемената овог система јесте анонимност при трансакцијама, где се свака појединачна трансакција емитује на мрежи и сви корисници имају увид у извршење и валидност саме трансакције у такозваном систему „proof of work“ (доказ рада/активности), али не и персонално ко је коме послао и где се налази одређен број коjна. Свака трансакција се одиграва уз помоћ дигиталног потписа корисника, приватног и јавног кључа као и комбинације саме трансакционе поруке, што чини било какву врсту фалсификовања значајно тежом. Парола коју изазивају овакве криптовалуте била би „сви имају контролу, а нико нема моћ“. Најпознатије криптовалуте са оваквим начином производње су: биткојн, етереум, рипл, лајткојн, монеро…
Што се централизованих система тиче, иза њих обично стоји одређена група људи (менаџмент), који својим кредибилитетом и озбиљношћу гарантују успех криптовалуте. У већини случајева, код оваквих система идентитет особе која поседује валуту је познат путем „препознај свог купца“ — процедуре KYC (know your customer). Тиме се избегава могућност злоупотреба и порекла новца је је могуће проверити и увести криптовалуту у легалне токове пословања и опорезивања. Најпознатији пример овакве криптовалуте је ванкојн.
Оба система, децентрализовани и централизовани, имају своје предности и мане, и у зависности од тренутног стања на тржишту, адекватним моментом улагања у одређену криптовалуту, може се извући профит, као што се може и изгубити. Основни параметри при одлучивању улагања у одређену криптовалуту јесу: коначан број којна који ће бити пуштен у оптицај, вредност тржишне капитализације криптовалуте, стабилност у одређеном периоду, сигурност складиштења којна, број корисника и трговаца који су прихватили ту криптовалуту као средство плаћања, реноме истих тих трговаца, менаџмент компаније (ако постоји), подршка стручне јавности и усаглашеност са правним регулативима земаља које су их прихватиле као такве.
Данашња највећа глобална битка у свету криптоновца јесте која ће се то прва криптовалута наћи на званичним светским берзама и која ће омогућити највећу могућу приступачност и начин коришћења „обичном“ човеку. За сада ниједна криптовалута није изашла на било коју званичну берзу и све трансакције се обављају преко приватних сајтова.
Шта нам доносе криптовалуте?
Банкарство и економију 21. века карактерисаће иновативност банака и појединаца у смислу препознавању трендова и потреба за формирањем нечег једноставног и максимално доступног крајњим корисницима. Баш као што је Фејсбук својом једноставношћу надмашио Мајспејс, или као што је Гугл преузео улогу Јахуa, тако се и у свету финансија тражи један практичнији систем. С тим у вези, настанак криптовалута може се означити као долазак новог глобалног безграничног система без посредника и скупих интерконтиненталних трансакција. Након интернет банкинга и мобилног банкинга долази нови вид трансакција у банкарству — „digital banking“ (дигитално банкарство). Као један од најбитнијих разлога настанка самих криптовалута сматра се превазиђеност новца у смислу његовог доштампавања без покрића, могућности фалсификовања захваљујући данашњој технологији која је доступна, као и све скупље производње. Криптовалутама није потребна толика инфраструктура у виду филијала и експозитура и свака платна процедура се одиграва изузетно брзо и без посредника. Немогућност фалсификовања криптовалута управо због њеног комплексног начина настанка, представља још једну битну компаративну предност у односу на свеж новац.
Годишње провизије само на трансфер новца између физичких и правних лица износе 22 трилиона долара. То је огроман новац који завршава у рукама компанија попут „Вестерн јуниона“ и осталих трансакционих система. Највећи прилив средстава из развијених земаља ка земљама у развоју нису директне стране инвестиције, нити страна помоћ, иако се о њима највише прича, већ дознаке. Тако и у Србији људи добрим делом живе од новца који им шаље породица, пријатељи или родбина из иностранства. Годишње око 2,7 милијарди долара се пошаље из печалбе у Србију. Провизија износи од 3 до 12 одсто у зависности од суме која се шаље, а чекање да новац легне на рачун зависи од тога одакле се шаље. Дигитални новац би нам омогућио значајно брже и јефтиније трансакције, што се уз постојеће технологије сматра неминовношћу у будућности. Једна од идеја водиља криптоновца била је и да банкарски систем приближи онима који су потпуно ван њега. Чак преко 30 одсто светске популације живи без приступа банковног система. Укључивањем те циљне групе у привреду и економију помоћу независне мреже повећала би се и могућност пораста глобалне економије.
Како је настала прва криптовалута?
Зачетник у свету криптоновца је сада већ добро познат биткојн. Биткојн је 2009. године створила непозната особе под псеудонимом Сатоши Накамото, а тек ове године је откривено да је у питању био Аустралијанац Крејг Рајт. Биткојн је као пионир дигиталног новца увео свој револуционарни блокчејн систем. У почетку је „рударење“ новчића било доступно ентузијастима, такозваним „раним усвајачима“ технологије са програмерским знањем који су и почели процес „откопавања“. Касније су се прикључили и сви други интересенти који су уложили у процесорске апарате и електричну енергију да би „изрударили“ биткојне. Биткојнов блокчејн систем је програмиран да изради 21 милион новчића, тренутно је у оптицају нешто више од 16 милиона, а процена је да последњи биткојни неће бити „изрударени“ пре 2140. године. Данас се биткојни рударе углавном у такозваним рударским басенима (mining pools). То су складишта рачунара са огромном процесорском моћи, који су у већини случајева распоређени на местима где струја није скупа, јер у противном се процес не би исплатио због великих трошкова за електричну енергију. Највећим делом биткојн се данас „ископава“ на територији НР Кине. Систем рударења биткојна функционише на основу доказа о раду (proof of work). Тај систем даје могућност ономе ко први дође до адекватне комбинације за решавање алгоритма и право да захваљујући „раду“ добије своје биткојне.
Блокчејн (blockchain) систем — друга генерација интернета
У позадини идеје о криптоновцу крије се оно што се по свим карактеристикама које доноси може назвати револуцијом у свету интернета — блокчејн (blockchain). Сам назив технологије — блокчејн, на српски би могао да се преведе као ланац блокова. Назив долази од „chain“ што представља ланац трансакција или података објављених на једној јавној платформи у периоду од, на пример, десет минута. Након тих десет минута се трансакције формирају у блокове (blocks) који се један на други константно надограђују изнова и изнова блоковима са новим подацима и цео систем је енкриптован.
Незванична дефиниција овакве технологије могла би да гласи: Блокчејн технологија је децентрализована, јавно доступна база података на којој се налазе регистри средстава и трансакција у такозваној „peer to peer“ мрежи коју покрећу глобално повезани рачунари, без уплива било каквих државних институција или моћних корпорација/људи. Може се рећи и да је ова технологија један отворени вид инфраструктуре са многобројним и разноврсним подацима које садржи. За разлику од прве генерације интернета који се назива интернетом информација, друга генерација интернета биће интернет вредности. На оваквом систему моћи ће да се складиште и размењују елементи и ствари са вредношћу. На пример, подаци о поседовању имовине, новца (у виду криптовалута или дигитализованог новца), интелектуалне својине, уметности, фотографија и многих других вредних ствари. Уколико овакав систем заживи, нико више неће моћи тако лако да преузме нечију имовину било где у свету, управо зато што је она регистрована на јединственој мрежи. Такође, постоје и потенцијални начини формирања дигиталних уговора, потписа, акција и обвезница. Смањује се папирологија, избацује се печатирање, чекање у редовима, процедуре које се намећу од стране институција и на тај начин уз помоћ људи и поверења креира нови систем.
Колико и где се данас примењује плаћање криптоновцем?
Плаћање криптоновцем данас се прихвата од стране многих правних лица на тржишту. Међутим, чињеница је да се децентрализовани криптоновац, који се појавио са добронамерном идејом система без посредника и са апсолутном приватношћу, данас, захваљујући злоупотреби, претвара у извитопирени платни систем. Криптоновцу прети да се претвори у главног посредника у финансирању, промету и продавању најразличитије нелегалне робе која постоји на интернету. Надалеко познати и озлоглашени део интернета — дубоки интернет (Deep web), и његов најмрачнији део — мрачни интернет (Dark web), заправо функционишу искључиво захваљујући биткојну, али и другим валутама које омогућавају анонимност трансакција. Уз помоћ специјализованих претраживача доспева се на овај део интернета, за који многи људи не знају да постоји. Ту се могу наћи многобројне нелегалне активности и роба које се на том црном тржишту може купити искључиво криптовалутама. Да би се схватиле размере и могућности једне такве концепције плаћања, треба истаћи да на данашњи дан један биткојн вреди 780 америчких долара, а његова укупна тржишна капитализација износи више од 12,5 милијарди долара. Он као такав држи 86 одсто целокупног тржишта децентрализованог криптоновца. Није ово једини податак о злоупотреби биткојна и осталих криптовалута. Постоје значајне индиције да су терористички напади у Паризу и Бриселу били финансирани биткојнима. Могућност брзог и анонимног трансфера новца очигледно веома одговара за трансакције новца међу терористима.
Међутим, постоји и много примера друге стране приче што се тиче финансирања и корисности анонимности. Један, по некима, добар пример може бити покретање сајта „sci-hub“ (чвор науке), који омогућава бесплатан приступ научним чланцима, без плаћања претплате часописима. Оснивач сајта је Александра Елбакијан, која сматра да би омогућавање ширења научне истине и тековина цивилизације требало да буде доступна свим истраживачима. Овај сајт се финансира добровољним донацијама управо биткојном, јер се сајт и његов садржај сматра нелегалним, и баш зато се ради заштите идентитета овим путем и финансира.
Будућност криптоновца?
Џон Крајан, извршни директор Дојче банке, је на светском економском самиту у Давосу изјавио да је новац скуп за производњу и неефикасан, и да ће у наредних десетак година бити у одређеној мери замењен „ефикаснијим средствима“. Под ефикаснијим средствима мислио је управо на „FinTech“ (Financial and Technology) — спој финансија и технологија, што заправо представља дигитализацију новца и повећање брзине протока трансакција. Само ове године, у овај вид напредног банкарства уложено је преко 2,5 милијарди долара. Треба имати на уму да банке све више експериментишу са блокчејн технологијом и криптоновцем. За сада то раде да би међусобно убрзале трансакције и такозвани клиринг у финансијама. Неке банке су почеле и да се удружују поводом стварања заједничких криптовалута намењених за становништво. Централна банка Шведске је најавила лансирање дигиталне валуте у виду круне. Нарочито је дигитализација новца актуелна у земљама где људи у већини случајева плаћају путем кредитних картица. Ако имамо у виду да је Европска Централна банка (ЕЦБ) најавила да ће до краја 2018. године престати са штампањем новчаница од 500 евра, наводно због тога што се често употребљава на црном тржишту и за прање новца. Новчанице од 500 евра на тржишту „тешке“ су скоро 30 одсто од укупне количине готовине у оптицају, јасно је да ЕЦБ у скоријој будућности циља на значајно већу употребу електронског и дигиталног новца, док ће папирни новац бити добрим делом смањен у оптицају.
Чињеница је да се свет мења. Све брже и брже. И не треба кривити технологије и научнике што су иновативни. Технологија није препрека просперитету и слободи, она их сама по себи и не креира, већ човек. Он је тај који се пита да ли ће технологија бити искоришћена у позитивном или негативном правцу.
