Тако стручњаци за безбедност Момир Стојановић и Андреја Савић за Спутњик коментаришу вест британског листа да је један од вођа терористичке организације ДАЕШ, са још 400 милитаната, продро из Сирије у Европу са таласом избеглица. „Дејли мејл“ се позива на изворе у италијанским специјалним службама и наводи да су потенцијалне мете терориста државне институције Косова и Српска православна црква.
„Мислим да стоји теза о томе да таласи миграната и повратника са ратишта представљају латентну безбедносну опасност. Неспорно је да увек постоји могућности да појединци из тих редова могу да се упусте у терористичке акте када је Косово у питању. Није ни тајна да је Косово већ дуго расадник терористичке активности не само у региону, већ и у кризи на Блиском истоку“, каже Андреја Савић.
Свакако ствари треба посматрати као потенцијално веома опасне. Да не треба искључити могућност извођења терористичких напада на објекте СПЦ на КиМ указује и Момир Стојановић.
„Објекти СПЦ, као и Срби на Косову и Метохији, безбедни су онолико колико их међународна заједница штити и колико је руководство косовских привремених институција опредељено да сачува мир на Космету. Пошто је познато ко седи у привременим косовским институцијама, махом бивши команданти ОВК, у зависности од ситуације они могу да запале атмосферу на КиМ, а могу и да је смире. Могу у сваком смеру да утичу на безбедносну ситуацију док је, нажалост, утицај Србије на безбедносну ситуацију на КиМ изузетно миноран“, каже Стојановић.
На питање шта предузима КФОР на сузбијању терористичких активности и колико Срби имају разлога за страх, Савић каже:
„Косово је пројекат НАТО државе и нормално је да снаге које су тамо неће предузимати ништа што би пореметило тај концепт и читаву идеју стварања једне такве државе. Мислим да је присуство и Кфора и Еулекса више у функцији ојачавања нове косовске државе, него што је у функцији остваривања међународне стабилности“, каже Савић.
Он сматра да су Срби на Косову грађани другог реда. Када је реч о заштити културних вредности народа, Савић каже да је њихова заштита међународни стандард, али да се на примеру Косова види да се он не поштује.
„Све што се до сада догађало српској културној баштини на Косову и Метохији доказује ту тезу. Све се руши и уништава, затире се постојање и присуство српског народа на том простору“, сматра Савић.
Наш други саговорник, Момир Стојановић верује да ће међународна заједница бити спремна да заштити објекте СПЦ и српско становништво на КиМ све док Влада у Београду буде ишла у складу са њиховим опредељењем — да се кроз Бриселске споразуме полако, али сасвим сигурно призна независно Косово.
„Оног момента када ти преговори оду у ћорсокак, односно када Србија не буде желела да пређе преко неке црвене линије, тада очекујем да ће међународна заједница драстично искомпликовати безбедносну ситуацију на Косову и Метохији“, наводи Стојановић.
Повратак албанског џихадисте Лавдрима Мухаџерија, познатијег као „Касапин из Качаника“, из Сирије је подједнака опасност и за Европу и за Балкан. Стојановић још појашњава да је косовско друштво недефинисано, те да мало ко зна општа кретања у сфери криминала и тероризма на простору Косова и Метохије. Он такође указује на велико присуство разних међународних служби на КиМ, уз оцену да мало ко може да контролише укупна збивања на КиМ.
„Ја мислим да је КиМ данас црна рупа у Европи у безбедносном, политичком, идеолошком, демократском и у сваком другом погледу“, закључује Стојановић.
