Следеће године навршава се деценија од како је са радом почела Државна ревизорска институција (ДРИ), највиши државни орган задужен за бригу о трошењу јавних средстава. Колико се за то време променила сама ревизорска институција, а колико однос према њој оних који подлежу ревизији?
— Током 2017. године обележићемо леп јубилеј — десет година рада, када ћемо сумирати резултате. Већ сада могу да кажем да смо постали једна од кључних институција у управљању јавним финансијама. Са правом могу да истакнем да смо обавили велики, готово пионирски посао. Ваљало је савладати све институционалне, кадровске, финансијске, па чак и просторне проблеме. Формирати тим који ће бити способан да се ухвати у коштац са ревизијом јавних финансија.
Пуног срца могу да кажем да је Државна ревизорска институција израсла у институцију која бди над сваким динаром пореских обвезника. И после десет година, сваком од око 12.000 корисника јавних средстава у Србији то је постало јасно. Јер свако ко троши јавни динар, једнога дана доћи ће на ред за ревизију и мораће да покаже како је газдовао јавним средствима. Наш превасходни циљ је да установимо да ли се новац пореских обвезника троши у складу са прописима и обичајима доброг домаћина и да друштву, држави, Влади укажемо на лоша системска решења због којих долази до уочених неправилности.
То сматрам нашим највећим успехом за претходну деценију. Дошло је до промене свести оних који подлежу ревизији да смо ми ту и да ћемо кад-тад закуцати на њихова врата и обелоданити како је трошен новац пореских обвезника.
Са каквим капацитетима располажете? Да ли су довољни и да ли сте у могућности да пратите финансије и рачуне свих институција, или правите селекцију?
— И даље се кадровски и стручно ојачавамо. Ускоро ћемо сви бити под истим кровом што је јако важно за стварање јаког колективног духа. Ни сада нити убудуће ДРИ није, нити ће бити, у могућности да све кориснике јавних средстава, а њих је око 12.000, сваке године обухвати ревизијом. Једноставно, то је методолошки немогуће. За одабир субјеката, имамо развијене критеријуме, на основу којих се доносе годишњи програми ревизије. У складу са њима, стижемо да неке субјекте и по два пута за кратко време обиђемо.
Каква су искуства са терена? Недавно је премијер Александар Вучић у неколико наврата љутито приметио да је од два јавна предузећа добио нетачне податке о пословању. Има ли покушаја да се од Државне ревизорске институције сакрију прави подаци о трошењу средстава пореских обвезника и да ли је то уопште могуће сакрити?
— Оно што је обавеза свих субјеката ревизије је да нам на располагање ставе сву документацију коју им ревизори затраже. То је одредба и нашег закона, а и начело међународних стандарда ревизије.
Грађани имају прилику да се на вашем сајту обавесте о различитим неправилностима у трошењу јавних средстава. Када уз извештај објавите и препоруке Влади, министарствима или јавним институцијама и предузећима, имате ли икакву повратну информацију о даљој „судбини“ тих неправилности?
— Након што субјектима доставимо извештај о ревизији одређујемо им рок од 45 до 90 дана за отклањање неправилности које нису могле да буду отклоњене у поступку ревизије. Потом нам субјекти достављају такозвани одазивни извештај којим нас обавештавају о начину и роковима исправљања неправилности. ДРИ проверава веродостојност тих извештаја и на тај начин добија информације о спровођењу препорука и отклањању неправилности.
Генерално, каква нам је финансијска одговорност у држави, јесу ли ту начињени помаци?
— Наш рад на ревизији представља суштину нашег пословања и основ за могућност да остваримо позитиван утицај на резултате јавног сектора. Уз ревизије на годишњем нивоу, кроз иницијативе за измене и допуне закона и прописа такође доприносимо том процесу. Генерално, у управљању јавним финансијама начињени су позитивни помаци. Мења се свест руководилаца о располагању јавним средствима и значају увођења система финансијског управљања у јавном сектору.
Државна ревизорска институција је у јединственој позицији да се бори против корупције због увида у све финансијске трансакције корисника јавних средстава. Недавно је полиција почела да проверава пословање Електропривреде Србије пошто је унутрашња контрола открила да је то јавно предузеће због корупционашке афере оштећено за око 10 милиона евра. Да ли сте се суочавали са политичким притисцима када је у питању ревизија јавних финансија?
— Искрено, притисака, у смислу да ме је неко звао да чињеницу из извештаја прикријемо или да у извештају не обелоданимо све што су ревизори установили, није било. Тако нешто није ни могуће, с обзиром на то да је у посао укључен велики број људи. Такође, имајући у виду методологију рада државне ревизије то је просто неизводљиво. Ја сам генерални државни ревизор за шта сносим сву одговорност своје функције и „виших ревизора“ изнад мене — нема.
Да ли се и даље долазак ревизора у нашу средину, као у чувеној истоименој Гогољевој комедији карактера, доживљава као мука са којом се треба изборити, па и уз покушај мита? Са каквим су се проблемима суочавали ваши људи на терену? Имате ли неку занимљиву причу којом бисте то могли да илуструјете?
— Ревизори нису увек добродошли. Било је ситуација када субјекти ревизије нису били спремни да сарађују. Међутим, закон не дозвољава субјектима ревизије да бирају да ли хоће или неће да сарађују. По закону, субјект ревизије је дужан да ревизорима стави на располагање све тражене податке и документа, укључујући и поверљиве. Ако поштују закон, нема потреба да зазиру. Да се нашалим. Можда сте чули за традиционалну ревизорску шалу о томе које су две највеће неистине у ревизији. Прва је када ревизор каже да је дошао да помогне, а друга је када му кажу: „Драго нам је што сте дошли“.
На чему се заснива сарадња са међународним институцијама? Са којим међународним институцијама сарађујете и на који начин?
— Ради јачања капацитета, размене искуства и унапређења процеса ревизије ДРИ је успоставила и контакте са бројним врховним ревизорским институцијама широм света. Пуноправна је чланица Међународне организације врховних ревизорских институција (ИНТОСAИ) од новембра 2008. године, Европске организације врховних ревизорских институција (EУРОСAИ) од јуна 2009. године, као и Мреже врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европској унији и Европског ревизорског суда од августа 2010. године.
Најинтензивније смо сарађивали са ДРИ Норвешке, Холандије и Велике Британије, а у оквиру сарадње са Европским ревизорским судом, чије је седиште у Луксембургу, нама је, као кандидату за чланство у ЕУ, омогућено да шаљемо своје запослене на одређену праксу, усавршавање, такозвано стажирање, које траје пет месеци. Од стицања статуса државе кандидата за чланство у ЕУ шаљемо запослене.
Да ли сарађујете са руском ревизорском институцијом?
— Са државном ревизорском институцијом Руске Федерације успоставили смо сарадњу пре неколико година. Били смо им у посети, потписали смо споразум о сарадњи на конгресу ЕУРОСАИ у Лисабону који желимо да имплементирамо, да сарађујемо по оним питањима која имају исти значај и за нас и за Руску Федерацију. Реч је о ревизији када су у питању непогоде, земљотреси, поплаве, област енергетике, развој железничког саобраћаја… Пошто ће следећи међународни конгрес ревизорских институција бити у Москви, ми желимо да се прикључимо радној групи коју води Руска Федерација у оквиру ИНТОСАИ и већ смо се договорили о одржавању састанака на којима бисмо конкретизовали сарадњу.
