Иако су испрва на вест о хапшењу Рамуша Харадинаја на базелском аеродрому косовски званичници давали изјаве са извесном дозом лаконске лежерности, убрзо су почели да показују нервозу.
На случају Харадинајевог ослобађања ангажовао се лично косовски министар спољних послова Енвер Хоџај, косовска министарка задужена за дијалог са Београдом Едита Тахири затражила је реципрочне мере према Србији, а из Харадинајеве Алијансе за будућност Косова стигао је захтев за прекид сваке комуникације са Београдом, да се не допусти председнику Србије Томиславу Николићу да посети КиМ за Божић, као и да се забрани улазак српским званичницима док Србија не повуче све потернице за терористима из бивше ОВК.
Чему толика нервоза косовских званичника и екстремни захтеви? Стога, каже писац и новинар са КиМ Живојин Ракочевић, што је симболичка моћ Рамуша Харадинаја огромна. Он је модел по коме је саграђено косовско друштво; он је човек за којим су представници међународне заједнице плакали када је одлазио у Хаг и називали га својим пријатељем; он је узор и образац младим људима, како се од чувара дискотеке може догурати до премијера, а да нема никаквих личних, друштвених или политичких заслуга, објашњава Ракочевић.
„Рамуш Харадинај је тај делић несрећног друштва косовских Албанаца и било би добро, понајпре за то друштво, да се Харадинај процесуира, што ће се, наравно, врло тешко догодити, а није потребно говорити шта би то значило за Србе, за њихов повратак, за правду, за оне које је Рамуш Харадинај својим деловањем трајно уништио, унесрећио, убио… Али ми смо далеко од те правде“, каже Ракочевић.
Према речима политичког аналитичара из Косовске Митровице Стефана Филиповића, забрињавајуће је када се постављају ултиматуми, а Србија не би требало да, као озбиљна правна држава, повлачењем потерница суспендује сопствену државност.
„Као и већина, сматрам да ће Харадинај бити пуштен на слободу. Сматрам да политичке последице не би требало да буду велике. Мислим да приштинска страна може да манипулише овим догађајем у правцу минирања Бриселског споразума, да минира примену споразума о Заједници српских општина (ЗСО), што као последицу може имати додатно охрабрење локалним српским представницима да самостално крену у формирање ЗСО на Сретење. Мислим да то није позитивно, јер ништа једнострано не може да буде добро“, каже Филиповић.
Према Ракочевићевим речима, политичке последице на, како каже, високом нивоу неће бити значајне, међутим, на терену ситуација је већ другачија.
„Полицајци, судије, чиновници, продавци у трговинама променили су своје расположење према Србима, доживљавају их као непријатеље и свете се на терену где су супериорни и где имају апсолутну премоћ над животом Срба на КиМ“, каже Ракочевић.
Харадинајево изручење Србији не може се догодити ни хипотетички, јер, поред тога што Харадинај представља за косовско друштво и међународну заједницу, у случају његовог изручења Србији, Косово би, према Ракочевићевим речима, експлодирало. На мети Албанаца, нашли би се не само Срби, већ и међународна заједница, сматра Ракочевић.
„Не заборавите да Француска на КиМ има војнике и разна представништва, о чему јако брину. То је, дакле, систем спојених судова у ком се такви типови, као што је Рамуш Харадинај толеришу, јер они у рукама држе мир, и то је оно што је најгоре. Људи попут Рамуша Харадинаја већ 17 година на КиМ држе кључеве живота и смрти, па и мира“, закључује Ракочевић.
