Наиме, брана дуга 3,4 километара на реци Тигар налази се 60 километара северно од Мосула, другог највећег ирачког града, који још увек делимично контролишу терористи, али сама брана више није у рукама ДАЕШ-а. Ипак, стручњаци наглашавају да џихадисти нису највећи проблем у целој причи. Проблем је у чињеници да је структура бране таква да полако долази до пуцања, а Ирачани немају средстава за одржавање.
Стручњаци тврде да је урушавање бране само питање времена и да би то могло проузроковати природну катастрофу која би довела до смрти милион и по људи, а милионе оставила без струје и хране.
Још 2007. године амерички војни инжењери су детаљно прегледали брану у Мосулу и релативно брзо закључили да је у питању најопаснија брана на свету, преноси „Јутарњи лист“.
„Нестабилна је. Она практично стоји на гипсу и кречњаку, а задржава 12 милијарди кубних метара воде.“
У случају најмрачнијег сценарија, вода би избрисала добар дио живота око Тигра.
Формирао би се десет метара висок водени булдожер који би дословце избрисао Мосул. Нешто касније, стигао би и до Багдада…
Сваке године се брана санира са 200 тона материјала, али изгледа да то не помаже превише. Пукотине су све чешће.
Захваљујући Мосулској брани, цели северни Ирак има питку воду, а милион људи снабдевено је струјом.
Присутност џихадиста у близини такође не помаже санирању бране. Чак је средином 2014. године ДАЕШ на две недеље и заузео брану, али на сву срећу, нису испунили обећање да ће је разорити. Међутим, кад је курдска војска потерала џихадисте, убрзо су схватили да је цела опрема покрадена. Чак су и техничари нестали — или су их џихадисти отели, или су једноставно побегли главом без обзира…
Ситуација никада није била драматичнија и тога су свесне и ирачке власти, па су одлучиле да ангажују италијанску компанију „Треви Груп“ да покуша да спаси њихову земљу од катаклизме.
Италијански инжењери добили су 300 милиона долара од Светске банке за поправак бране, али ризична ситуација у вези са осигурањем подручја спутава завршетак радова. Наиме, курдски и италијански војници у сталној су приправности због екстремистичких напада.
Боља опција би била градња друге бране, али политичка и војна нестабилност и мањак материјалних средстава спречавају остварење те идеје.
Поправак бране само је привремено решење, а Ирачане би требало евакуисати са тог подручја.
„Поправак ће само продужити животни век брани и одгодити катастрофу“, сматра Надхир ел Ансари, стручњак и професор са шведског Лулеа Универзитета.
Ансари тврди да је брана саграђена на нестабилном тлу и да је урушавање неизбежно.
„То је само питање времена. Биће горе него да је нуклеарна бомба бачена на Ирак“, тврди Ансари и напомиње како се северно од бране налази стотињак рупа у тлу, од којих су неке велике и до 20 метара, и да ће њихов број и њихова величина вероватно временом расти.
