Пробијајући се кроз бесконачне синтагме „ми оцењујемо“, „са великом вероватноћом“, „скоро сигурно“, постоји жеља да се види макар једна неоспорна чињеница која сведочи да су сумње на рачун Русије макар основане.
Чак и када амерички обавештајци тврде да је сајбер кампању мешања у америчке изборе наложио лично Владимир Путин наводи се овакав аргумент: до јуна 2016. године Путин је хвалио Трампа, а затим је престао. То наводно говори да руски председник није желео својим комплиментима да нашкоди расту рејтинга бизнисмена.
У извештају фигурира још један лик — румунски хакер под псеудонимом Гучифер 2.0. Према мишљењу аутора документа, о његовом раду за Кремљ говори чињеница да је „он излазио са много противречних и лажних изјава о могућем руском мешању у предизборну кампању“. Осим тога, америчке обавештајне службе имају основа да сумњају да је интервју новинарима у име Гучифера 2.0 давало неколико људи.
То је све. На томе се исцрпљују колико-толико значајне чињенице и почињу оцене и претпоставке.
Кампању за дискредитацију Хилари Клинтон и истовремену подршку Доналду Трампу омогућили су „медији блиски држави“ и „пропагандисти“ као што су „РТ и Спутњик“, активно доводећи у заблуду поверљиве Американце — теза је којој се у извештају даје посебан значај.
Телевизију РТ аутори документа називају „главним органом пропаганде Русије уз помоћ које је Москва утицала на јавно мњење САД“. Причи о успесима канала посвећено је 8 од 25 страна. Већи део тога у ствари чини део другог извештаја из 2012. године којег је објавила ЦИА. Треба рећи да су управо 2012. године Американци изабрали Барака Обаму други пут за председника. Поставља се питање: Да ли је и Обаму Путин изабрао?
Није тешко претпоставити да су подаци који се наводе у документу јако застарели до 2017. године. То се односи како на покривеност емитовања РТ, тако и на број посета сајтовима, називе програма, имена новинара, цифре посете јутјуб каналу — сви ти подаци су од пре пет година.
У делу који се односи на предизборну кампању такође има много неистинитости и поједностављивања. На пример, тврди се да је од марта 2016. године РТ почео да пружа подршку Доналду Трампу. При томе чак и Гугл показује да су у септембру, уочи самих избора, на сајту РТ били објављени материјали о Трамповим злоупотребама средстава из добротворних фондова за сопствене интересе.
Било је на стотине репортажа, интервјуа и чланака и о Трампу и о Хилари. Међутим, праћење кампање Клинтонове, по мишљењу аутора извештаја, своди се на „цурење њене електронске поште, оптужбе за корупцију, проблеме са физичким и психичким здрављем и везама са исламским екстремизмом“.
Ствара се утисак да обавештајци који су спремали извештај нису читали своје медије. Да јесу, видели би да, након онесвешћивања Клинтонове и дијагнозе „пнеумонија“, та тема није силазила са насловних страница различитих америчких медија и телевизијских програма.
Још један моменат због којег су аутори извештаја били посебно незадовољни је активна сарадња РТ са оснивачем „Викиликса“ Џулијаном Асанжом. Ту се види да амерички обавештајци јасно греше називајући Асанжов разговор са новинаром Џоном Пилгером за компанију „Дармаут филмс“ „ексклузивним интервјуом за РТ“.
