Председник Македоније Ђорђе Иванов поверио је Николи Груевском лидеру ВМРО–ДПМНЕ мандат за формирање владе. Овоме је претходио одговор Груевског на захтев, односно платформу, које су пре неки дан као услов за улазак у владу изнеле три албанске странке. Груевски сада има 20 дана да нађе начин да одговори на услове које су у заједничком саопштењу издале парламентарне албанске странке Демократска унија за интеграцију (ДУИ), покрет Беса и коалиција Алијанса за Албанце, које су затражиле, између осталог, увођење албанског као службеног језика, решавање спора о имена „Македонија“, отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније и равномерну заступљеност Албанаца у државним структурама. Поред овога, оне су позивале и на усвајање резолуције о Собрању, којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године.
Груевски је, по речима нашег саговорника Цветина Ћилиманова, бившег саветника македонског председника, рекао да ће појединачно одговарати на захтев албанских партија, као и да неће по сваку цену прихватити задате услове. Ћилиманов каже да су албански захтеви „мало фолклорни“.
„Чини се да су то намерно затражили знајући унапред да не могу да добију. Груевски је навео да ће владу покушати да формира на традицији која је до сада постојала: да власт прави највећа македонска странка и највећа албанске странка, односно странке које су добиле највише гласова на изборима и имају највећи број мандата у парламенту“, наводи Ћилиманов подсећајући да је то својевремно правило које је поставила највећа албанска странка ДУИ, која је и у прошлом сазиву била у коалицији са Груевским.
Да ли ово увод у крај двогодишње политичке кризе у Македонији, наш саговорник није сигуран, али помиње три могућа сценарија. Први је могућност да мандатар буде изигран, други да опозиција са албанским странкама формира владу, и трећи — нови избори.
„Теоријски, постоји могућност да Груевски буде изигран и да СДСМ, то јест Зоран Заев, направи владу са свим албанским странкама. Са ДУИ би имали 59 мандата, и ако томе додамо мандате и ове друге две албанске странке — то би било могуће. Међутим, у том случају Груевски је најавио протесте, демонстрације као и то да ће ВМРО реаговати на покушај да се држава редефинише тако што се дају нека нова права албанским мањинама, укључујући кантонизацију која би могла да води ка сецесији“, објашњава Ћилиманов.
Примедбу да се чини да су албанске странке чврсте у ставовима које су изнеле у платформи за формирање владе, те да неће лако од њих одступити, Ћилиманов коментарише из два угла.
„Зависи да ли су овај потез повукли из позиције очаја, јер су на овим изборима заправо били десетковани. Други угао је колико су сигурни да тражено могу да добију. Они су изгубили скоро десет мандата у овом сазиву, и то захваљујући томе што је део Албанаца гласало за СДСМ. То је нека врста преседана и тешко да би и Заев успео да оствари све што Албанци траже, јер то што они желе, захтева промену Устава, а Устав је немогуће променити без двотрећинске већине у парламенту, што укључује и пристанак ВМРО, а то се не може десити“, објашњава наш саговорник.
Он каже да такође није немогуће да су Албанци овакве захтеве избацили како влада не би уопште била формирана, што би довело до нових избора.
„Међутим, ту би дошло до проблема јер нема закона који регулише шта се дешава ако мандатар не успе да оформи владу у року од 20 дана“, каже Ћилиманов.
Заједничком политичком агендом три албанске партије из Македоније предвиђена је реализација неколико циљева „током мандата наредне владе или сваког другог мандата у будућности“. Циљеви укључују и потпуну једнакост у складу са Охридским споразумом и Уставом, право на равноправност језика, употребу албанског језика на свим нивоима извршне власти, поред македонског, као званичног језика у Македонији, потпуну економску једнакост кроз једнак регионални развој. Тражи се и решавање спора око имена са Грчком у складу са европском вредностима и принципима међународног права, уз укључивање Албанаца у радну групу за директне преговоре са Грчком.
Странке кроз платформу, такође, позивају на формирање новог механизма, односно државне комисије за финансирање општина, и успостављање Министарства за политички систем и односе између заједница, као надлежног органа за поштовање права заједница и подстицање економског и друштвеног развоја недовољно развијених подручја.
Ћилиманов наглашава да се у Платформи нигде не помиње да ове три странке морају заједно да уђу у владу. Напротив, свако до њих може појединачно да одлучује.
„Ако се договори на пример један од услова из платформе око, на пример, финансирања општина, рецимо ДУИ може да реши да пристане на то и да влада буде формирана“, каже он.
Албанске партије траже једнаку заступљеност у телима безбедносних и обавештајних служби, војсци и правосудном сектору, на свим нивоима централних власти, унапређивање односа са суседима и брзу интеграција у НАТО и ЕУ.
Интригантно је то да је договор албанских странака поздравио албански премијер Еди Рама називајући га историјским. У македонској штампи ово је протумачено као утицај споља и мешање у унутрашње питање једне суверене државе.
Ћилиманов, међутим, на ово гледа само ка она маркетиншки потез Раме који идуће године и сам има изборе, па прикупља поене.
„Тачно је да су се велике паре западних сила, пре свега Америке, слиле у разне џепове у Македонији, као и да је добар део албанске дијаспоре уложио новац у македонску опозицију како би реализовали своје планове, али ствари нису ишле како су замислили“, каже он напомињући да је немогуће дати одговор на питање како би Македонија изгледала да владу формира на крају Заев са албанским странкама.
Српска мањина у Македонији традиционално је везана за судбину странке Николе Груевског, па ни сада није другачије.
