Друга најмногољуднија земља света, у прошлој години шеста светска економија и са 7,6 одсто најбрже растућа привреда на свету — подаци су који јасно говоре какво је тржиште Индија. Шта српска привреда може да учини на „Глобалном самиту Вибрант Гуџарат“ у Индији чија је централна тема „Одрживи економски и социјални развој“ на коме учествују представници више од 100 држава, 2.000 индијских и страних компанија и више од два милиона посетилаца?
Премијер Србије Александар Вучић у разговору са својим индијским колегом Нарендром Модијем, пре почетка самита назначио је у којим областима би могло да дође до јачања економске сарадње и трговинске размене. Маркиране су области прехрамбене производње, пољопривреде, фармације, наменске индустрије, туризма и информационих технологија. Индијски премијер је предложио да Србија буде партнер Индије у програму за развој прехрамбене индустрије и прераде хране за 2017-2018. годину. Вероватно ту леже шансе да се смањи велики дисбаланс у спољнотрговинској размени који је на нашу штету.
Скромна размена
Директор сектора за економске односе са иностранством у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић каже за Спутњик да је спољнотрговинска размена у 2015. години укупно износила 145,6 милиона долара, од чега је наш увоз био чак 140 милиона, а преосталих 5,6 милиона долара наш извоз. Скромни извоз се односи на дуванске производе, хемикалије, рачунаре, опрему, а увоз такође на хемикалије, пластичне масе, одећу, фармацеутске препарате…
Ђурђевић напомиње да Индију због свега што је карактерише не треба да посматрамо као целину, већ по државама које би могле да буду наши значајни партнери. Зато, сматра он, самит у Гуџарату представља добар корак напред.
„Због ограничене размене коју имамо, као и потенцијала индијског тржишта, изабрали смо неколико сектора из којих смо фирме организовали да учествују на том самиту. То су предузећа из ИТ сектора, наменске индустрије и научног сектора — ’Комтрејд‘, ’Југоимпорт СДПР‘, ’Прва искра‘ Барич и Институт за ветеринарство. У сарадњи са нама из Привредне коморе Србије они су пронашли партнере с којима ће да разговарају, а посредством привредне коморе у Гуџарату су им обезбеђени пословни састанци из области којима се баве. По њиховом повратку знаћемо да ли је овај пут уродио плодом у смислу потенцијала за развој послова“, каже Ђурђевић.
Наменска и ИТ
Да ли присуство „Југоимпорт СДПР“ на самиту значи и реализацију заједничког посла Русије и Србије на индијском тржишту? Вучић се у Индији већ састао са потпредседником Владе Руске Федерације Дмитријем Рогозином и разговарао о сарадњи двеју земаља, али и о подршци Русије унапређењу односа Србије са Индијом, са којом Москва има одличну економску сарадњу.
Све руске компаније које производе и продају наоружање долазе на самит у Индији у марту, а Србији је понуђено да учествује у одређеним пословима, ремонтима, да добије део посла руских фирми, пренео је Вучић. Унапређење сарадње у троуглу Индија—Русија—Србија је значајан потенцијал и битна је та синергија државно-привредне делегације која је учињена, сматра Ђурђевић. Ми као ПКС само омогућујемо простор за њихову сарадњу, а подаци о сарадњи у области наменске индустрије су, подсећа, увек у домену пословне тајне.
Научни сарадник Института за источне студије Руске академије наука Валериј Кашин за Спутњик каже да је јасно да је такав модел сарадње интересантан за Србију. Он, међутим, напомиње да треба узети у обзир да руско-индијска сарадња у наменској сфери има одређене специфичности. „Индија не купује само наоружање, него цео пакет, односно право на његову производњу. Са ким год да сарађује, Индија увек инсистира на изградњи војних фабрика на њеној територији, стога, у том смислу, могућности Србије и других малих европских земаља су прилично ограничене“, напоменуо је Кашин.
Ипак, сматра он, Русија би могла да помогне Србији да отвори пут за економску сарадњу са Индијом. Кашин подсећа да су руски председник Владимир Путин и индијски премијер Моди поставили циљ да 2025. године трговинска размена достигне 30 милијарди долара годишње.
„Сарадња са овом земљом се не своди искључиво на наоружање. Рецимо, ИТ сектор је веома перспективна област. Свака земља која планира излазак на индијско тржиште, мора да има у виду да је конкуренција на њему веома јака и да буде спремна за велике изазове“, упозорио је научни сарадник Института за источне студије Руске академије наука.
У десеточланој српској делегацији у Индији није случајно ни „Комтрејд“. Министри Србије и Индије су у октобру пошле године у Београду потписали билатерални Споразум о сарадњи двеју земаља у области информационих технологија и електронике како би успоставили институционалне односе две земље у тој области и подстакли ИТ компанија из Србије и Индије на међусобну сарадњу.
Уосталом, један од ретких индијских инвеститора у Србији је Ембаси група, која је уложила 20 милиона долара у парк информатичких технологија (ИТ) у Инђији, планирајући да Србија постане ИТ чвориште у региону.
Наука је, такође, област којој је дат приоритет, отуда и Институт за ветеринарство у Индији. Пољопривреда је означена као област у којој су могућности сарадње посебно означене приликом посете индијске делегације Београду током заседања првог Индијског бизнис форума крајем јуна прошле године.
Ђурђевић каже да стварање заједничких сорти хибрида ратарских и воћарских култура и трансфер технологије у гајењу тих култура и заједничке производње тек треба да буде разматрано. Додао је да ће то бити кандидовано код наших министарстава, али и код колега у привредној комори у Гуџарату. Када је у питању тај део семенске културе сматрамо да можемо да понудимо квалитетан производ и ту има потенцијала за сарадњу, напомиње Ђурђевић за Спутњик.
Престројавање
Чета мала, али одабрана, предвођена премијером, у Индији којој ММФ и за ову годину предвиђа највећи привредни раст у свету од најмање 7,1 одсто, покушаће да покрене ствари са мртве тачке када је у питању то огромно и захтевно тржиште које ове године треба да постане и део Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Ту организацију тренутно чине Русија, Кина, Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан. Статус посматрача имају Белорусија, Монголија, Индија, Иран, Пакистан и Авганистан.
Индија је, уз низ држава, међу којима је и Кина и кандидат за Евроазијски економски савез (ЕЕС) формиран 1. јануара 2015. године, у чијем саставу су тренутно Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија.
Србија је прошле године отпочела преговоре о Зони слободне трговине са ЕЕС. Нема сумње да се економска моћ већ преселила на исток. Путинову најаву да ће његова земља са својим партнерима из Евроазијске економске уније, заједно са Кином, радити на још ширем економском интеграционом оквиру „Велике Евроазије“ више нико не доводи у сумњу. Треба се престројити на време.
