Политичке тензије између Сарајева и Бањалуке доведене су до тачке усијања после прославе 25. годишњице оснивања Републике Српске.
Са једне стране, Срби с обе стране Дрине показали су велико јединство око одбране права на свој дан, што је очигледно жестоко испровоцирало Сарајево и западне центре политичке моћи.
Високи представник у БиХ Валентин Инцко можда је отишао најдаље у провокативној реторици, па је упоредио 9. јануар, Дан Републике Српске, са прославом 10. априла, даном када је основана НДХ.
Из Бањалуке су поновљени захтеви за враћањем надлежности које РС припадају по Дејтонском споразуму, а високи представници су их одузели и доделили централним сарајевским властима. Штавише, председник РС Милорад Додик отворено је рекао да је за српски ентитет у БиХ боље да формира јединствену државу са Србијом и српским општинама на Косову.
Реакције бошњачких политичара и аналитичара крећу се од ламентирања над нефункционалним институцијама до оптужби РС и Србије за антидејтонско понашање. Војном аналитичару Неџаду Ахатовићу трн у оку било је присуство престолонаследника Александра јер је према његовим речима члановима дома Карађорђевића пре 83 године забрањен улазак на територију БиХ, а професор уставног права Омер Ибрахимагић помиње и некакав Меморандум 2 САНУ, који је, према његовим речима, политички програм за отцепљење РС од БиХ и њено припајање Србији. Бошњачки политичари и аналитичари апелују на међународну заједницу, пре свега на канцеларију високог представника и Јавно тужилаштво БиХ да реагују.
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара напомиње да су и домаћи и међународни стручњаци већ неколико пута рекли да не могу судови да одлучују о датуму нечијег рођења:
„Не могу да мере да ли су Срби у праву што су пре 25 година рекли да желе да живе као сав слободан свет; да имају своју државу и да у њој желе да живе слободно, не ометајући, притом, никог другог“.
За шефа клуба посланика Додиковог СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Сашу Кошарца реакције које стижу са Запада и из Сарајева нису изненађење.
„Они жмуре на истину да је РС неупитна, да је РС фактор, да је РС настала много пре Дејтонског споразума и да у БиХ постоје политичке структуре, грађани који желе да развијају и јачају РС. Мислим да модел напада на РС који промовишу одређене амбасаде и одређене муслиманске политичке организације не доприносе развоју БиХ, мислим да то БиХ удаљава од чињеничног стања и од европских интеграција“, каже Кошарац.
Муслиманска политичка елита и академска заједница морају да схвате да је РС неупитна, да се не може дерогирати интервенцијама Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР), наставља он. РС ће наставити да се развија онако како њени грађани то буду очекивали, категоричан је Кошарац.
Негативних последица по РС због прославе годишњице неће бити, предвиђа Козомара. Једино што може да се очекује у том смислу је покушај жигосања Младена Иванића, српског члана Председништва БиХ, који је наредио 3. пуку Оружаних снага БиХ да се построји у Бањалуци.
„Закон је на његовој страни, мада смо сведоци да закони у БиХ не важе ако се односе на Србе. Биће покушаја да се он жигоше, али не верујем да се Иванић узбуђује због тога. Јер политичко руководство и једног и другог блока показали до сада невиђено политичко јединство око 9. јануара, и то је оно што страним менторима и њиховим слугама Бошњацима смета. Сама чињеница да је манифестацији присуствовало руководство Србије, руски амбасадор и патријарх српски, довољно говори да би последице морали да сносе такви људи и такве земље, а то је непримерено и очекивати, а камоли да неко нешто предузме“, објашњава Козомара.
Последице нас не интересују, поручује Кошарац.
.
„Окупили смо се око Дана РС и још једном смо показали да је волимо, да поштујемо ставове грађана. Јуче је био празник у РС, празник за све добре људе, имали смо много пријатеља. Мотивисани смо да делимо вредности које има РС. Наравно, видљиво је да то смета некима у БиХ и неким странцима у БиХ. Међутим, мислим да смо потпуно посвећени развоју РС. Не размишљамо ни о каквим последицама, нити нас интересују они који желе да се произведу неке последице по РС или неке од њених институција“, каже Кошарац.
Што се тиче враћања надлежности које су високи представници одузели РС, а које јој по Дејтонском споразуму припадају, Козомара каже да је немогуће да све надлежности буду враћене, али да неке сигурно хоће тако што ће РС престати да финансира непотребне агенције на нивоу БиХ, које су основане када су надлежности одузете РС.
Агенција за концесије на нивоу БиХ постоји, иако над концесијама надлежност имају ентитети; у ту групу спадају надлежности над телевизијом, као и међународни економски односи.
Козомара очекује да се укине и Веће народа, које, према његовим речима, није предвиђено Дејтонским споразумом. Ни западни медији нису штедели Дан РС. Свима је заједничко да је 9. јануар „контроверзни празник“ који подстиче сећања на национални занос, трауме и крвопролиће.
„Очекујем и да ће се РС изборити да се у Парламентарној скупштини БиХ појача ентитетско гласање о још неким ставкама, а не само онима које су од виталног националног интереса; да Тужилаштво и Суд БиХ буду другачије организовани, тако што ће имати само другостепену функцију, а не да спроводе истраге на нивоу ентитета. Дејтонским споразумом није предвиђено да постоји 11 полицијских агенција и тако даље. Биће неколико значајних функција које ће БиХ морати да врати ентитетима“, каже Козомара.
РС жели да врати сва овлашћења која су вољом високог представника пребачена на ниво БиХ, каже Кошарац, за шта је потребан ангажман свих политичких фактора из РС. Док су институције РС јаке, нико не може да јој диктира политику коју ће водити, наводи Кошарац.
„Када се поштују ставови институција РС и када се представници РС у заједничким институцијама понашају по јединственом моделу, за нас је прихватљиво само оно што кажу њене институције, онда нема пораза РС“, категоричан је Кошарац.
ОХР је, према његовим речима, реметилачки фактор који веома често испуњава захтеве муслиманских политичких елита и очекује се његов одлазак из БиХ.
Заоштравање западне реторике дан после празника у РС може да наведе само на један закључак — план међународне заједнице за потчињавање Српске, одузимање преосталих надлежности и њихово пребацивање на сарајевску администрацију, што је требало да уведе у централизацију БиХ — није успео.
