Гвантанамо беј, 15 година касније

Мучење, незаконито затварање и штрајкови глађу били су само неки од мотива по којима је овај амерички затвор постао познат.

​Анти-Гвантанамо протести данас се одржавају у Лондону, Лос Анђелесу и Вашингтону, где организација „Амнести интернешнел“ тражи да председник Барак Обама искористи своја овлашћења и пре Трампове инаугурације 20. јануара коначно затвори Гвантанамо.

Затворенике и активисте забрињава чињеница да Гвантанамо и даље ради упркос Обамином обећању да бити затворен, док је и новоизабрани председник Доналд Трамп недавно твитовао да сматра да преостале затворенике никада не треба пустити и да га треба напунити додатно „лошим момцима“.

​Од отварања Гвантанама, лоцираног у америчкој војној бази на Куби, умрло је девет затвореника, од којих се за седам верује да су починили самоубиство. Током 15 година постојања само девет затвореника је осуђено за неки злочин. Од 55 затвореника који се и даље налазе у Гвантанаму један је осуђен, за њих девет суђење је у току, а за 19 је одобрено пуштање на слободу.

Међутим, чак ни они се не могу радовати. Потпуно је неизвесно када ће они бити пуштени, посебно имајући у виду да су за њих пет одлуке о ослобађању донете још 2009. године. Они остају у неизвесности, као и преосталих 26, против којих није покренут поступак или због недостатка доказа или због тога што су докази добијени мучењем и изнудом или зато што за њих није надлежан ниједан суд.

​Кроз Гвантанамо прошло око 800 затвореника

Кроз озлоглашени затвор прошло је скоро 800 затвореника, од којих су неки подвргавани мучењу, па је између осталог постао синоним за технику мучења звану „waterboarding“. Поред те технике, која подразумева поливање водом лица затвореника прекривеног крпом, како би се изазвао осећај дављења, према речима оних који су пуштени, у Гвантанаму су примењиване и разне друге технике: плашење псима, ускраћивање сна, затварање нагих људи у мрачне самице на дуге периоде. Студија Авганистанске мреже аналитичара из 2016. године објавила је да су америчке власти многе затворенике држале на основу веома танких доказа.

„Свако је могао да буде затворен. Доказ је могао бити чак и безначајан низ познанстава — затвореник је познавао особу А, која је познавала особу Б, која је познавала особу Ц, која је познавала Бин Ладена…“, рекла је ауторка извештаја Кејт Кларк.

​Међу затворенима било је и најмање петнаесторо деце, попут Омара Кадра ухапшеног у Авганистану када је имао само 15 година и оптуженог да је бацио гранату на војника, те Мухамеда ел Гаранија, који је са 14 година био најмлађи становник Гвантанама. Гаранија су теретили да се борио за талибане и да је био члан терористичке ћелије Ал Каиде у Лондону, упркос томе што никада није био ни у Авганистану ни у Енглеској, а због недостатка доказа пуштен је седам година касније.

Агонију преосталих затвореника можда најбоље осликава реченица Шакера Амера, пуштеног 2015. након што је 13 година провео у Гвантанаму без оптужнице.

„Гвантанамо се руководи само једним концептом: како уништити људско биће“, рекао је Амер у интервјуу за РТ.