„ПССЕ је озбиљна организација, она је у стању много тога да уради и ми ценимо чланство у ПССЕ, па због тога нећемо тек тако да одустанемо од њега. Можемо се сетити историје са Лигом народа, одакле су нас ’протерали‘, али се на крају све завршило Другим светским ратом. Веома је непријатно када нас неосновано нападају, критикују и оптужују у таквим институцијама као што је ПССЕ, али без обзира на то, морамо да се боримо за своје ставове јер у Европи ПССЕ има исти значај као што УН има на глобалном нивоу. Али, Русија не жели да буде у улози жртвеног јарца, Москва има свој став који ће одлучно бранити“, каже за Спутњик Јуриј Почта, независни експерт Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе и професор Руског универзитета пријатељства народа.
Руска делегација је од 2014. године лишена низа овлашћења — права гласа, учешћа у заседањима тела и права учешћа у посматрачкој мисији Скупштине. Као одговор на то, руска делегација је напустила Скупштину и одбила да учествује у даљем раду ПССЕ, а после продужења санкција Русија је запретила и да ће обуставити финасирање Савета Европе. Али упркос тим претњама, Москва је ипак платила чланство, чак и за 2017. годину.
Није објављено о коликој је суми реч, али се зна да је Русија један од највећих платиша у Савету Европе. Спомиње се цифра од 32 милиона евра.
Главни услов Москве за повратак у ПССЕ је да се руској делегацији врате сва права и пуномоћја.
Међутим, камен спотицања је и даље агресивно и бучно русофобично расположење једног дела посланика у тој институцији.
Уочи Нове године, 66 од 324 посланика ПССЕ је тражило да се продуже санкције Русији, под образложењем да руске власти нису испуниле листу захтева наведених у претходним резолуцијама.
У документу, објављеном на сајту Скупштине наводи се да је ПССЕ суспендовала права руске делегације после „незаконите анексије Крима и војне агресије у Донбасу“, а да ова одлука може бити размотрена ако се испуне поједини захтеви, као што су „деокупација“ Крима, престанак угњетавања Кримских татара, испуњавање минских споразума, извођење војске са територије Украјине, потпуна сарадња у истрази рушења холандског авиона MХ-17, заједничка контрола државне границе са Украјином, ослобађање ратних заробљеника…
У документу се такође наводи и да Русија није испунила ниједну наведену одредбу резолуције, а осим тога, европски посланици сматрају да је прекршено и међународно право тиме што су на територији Крима били организовани избори за Државну думу.
Међу потписницима овог документа су представници Украјине, Шведске, Пољске, Мађарске, Немачке, Велике Британије, Португалије, Естоније, Литваније, Грузије, Румуније, Словачке, Финске, Азербејџана, Турске…
Међутим, не би требало заборавити да „карневал русофобије“ у Парламентарној скупштини траје већ деценију и по — ПССЕ одавно претворила у орган који упорно критикује и осуђује Москву за сва зла овог света. Пре Крима, Русију су оптуживали за догађаје на Северном Кавказу, затим за рат у Јужној Осетији, у августу 2008. године, а онда су се „закачили“ и за девојке из „Пуси рајота“, од којих су покушали да направе симбол отпора „кремаљском режиму“…
Како год било, питање повратка права руске делегације у ПССЕ могло би да буде решено већ на првој седници ове организације, која ће бити одржана у Стразбуру од 23. до 27. јануара. Да ли ће Русија учествовати на тој седници и даље је неизвесно, али је Москва још крајем прошле године почела да формира нови састав делегације.
Председник Државне думе Вјачеслав Володин је, уочи посете шефа ПССЕ Москви, рекао да је Русија спремна за дијалог са том организацијом, али да „учешће у Парламентарној скупштини без права гласа нема смисла“.
Володин сматра да Европски парламент „живи по архаичним законима које је сам измислио“, што није нормално.
Руски експерти се слажу у оцени да је рад Скупштине без учешћа руске делегације бесмислен, јер се многи проблеми не могу решити без Русије. Они такође истичу да су ти покушаји изолације Москве безуспешни, а да Русија има много начина да кроз друге организације изнесе своју позицију и шири утицај.
Међутим, чињеница је и да је данас све више оних европских посланика који се противе санкцијама уведеним
руској делегацији. Они сматрају да су санкције према руској делегацији бесмислене и да би свака држава која је пуноправни члан Савета Европе требало да у потпуности учествује у свим организацијама Савета Европе, укључујући и ПССЕ.
„Надам се да ће се Русија вратити ове године у ПССЕ. Ту наду ми улива чињеница што се многи у Савету Европе залажу за то да Русија поново постане пуноправни учесник ПССЕ, јер је решавање свих европских проблема без учешћа Русије неефикасно, и оно води у ћорсокак. Игнорисањем Русије Европљани могу много тога да разматрају, али њихови предлози не могу да буду до краја реализовани. Зато је потребно да се пређе на заједничко разматрање свих тих питања“, каже Почта.
Експерт истиче да је одузимање права гласа руској делегацији био покушај да се Русија „постави на место“, али да је пракса показала да је то бесмислено.
„Потпуно је јасно — Европа мора да уважава наше ставове или је у супротном сарадња немогућа. Не може Европа да нашкоди Русији, а да при томе не наштети и сама себи. Наравно, има оних који се противе повратку Русије, има оних који сматрају да је Русија егзистенцијална претња за Украјину, Пољску и балтичке земље, али таква политика је апсурдна и нема никакву перспективу. Мислим да ће присталице рационалне политике на крају победити и да ће Русија поново постати пуноправни члан ПССЕ“, додаје Почта.
Руски експерт наводи да се Савет Европе активно бави питањима демократије, самоуправе, федерализма, али да из неког разлога све то заборављају када је реч о Украјини. Он истиче да је Москва спремна на дијалог и на заједничко решавање свих спорних питања у складу са принципима СЕ.
Експерт, такође, наглашава да је најважније да се СЕ не придржава двоструких аршина и да се не ставља у позицију украјинске врхушке, која сматра да су „сви становници Донбаса терористи и алкохоличари и да је зато потребно очистити ту територију и изградити тамо неку нову демократију“. То је, према његовим речима, политика шовинизма и расизма.
