Иако није одрастао у русофилској породици, при првом одласку у ту земљу Атлагић каже да се заразио „руским вирусом“. Данас је стручњак за политичку комуникацију, политички маркетинг, као и пропаганду. Предаје на Белгородском националном универзитету у Русији, али држи предавања и у Руској академији наука на Институту за филозофију.
Он наглашава да је у Србији политика евроцентрична, „да смо ми прозападно друштво, али да је то последица чињенице да наши студенти уопште немају прилику да се упознају са животом у Латинској Америци, Индији, Кини, Јапану, па чак и у Русији“.
„Они веома мало знају о Русији, знају за градове попут Москве, Петербурга, Сочија. Синоними за ту земљу су и Сибир и Владимир Путин и то су субјекти који њима одређују представу о Русији. Са друге стране, на нашем факултету студенти ништа не знају о историји руске политичке мисли и то им ми у нашем центру и нудимо. Желимо да им покажемо како се руска политичка мисао развијала паралелно са западном и у којој мери је западна политичка мисао утицала на руску.“
Као предавач на одељењу за новинарство и комуникологију Атлагић додаје да студенти не знају готово ништа ни о медијском систему Руске Федерације.
„Када сам колегама образлагао зашто овај Центар треба основати, онда сам између осталог рекао да Русију не треба посматрати само као велику политичку или војну силу, већ као једну велику културу која је свету дала толико научних и културних стваралаца. Мислим да наши студенти заслужују да знају нешто више о томе.“
Професор Атлагић примећује као човек који се бави пропагандом да у техничком смислу нема разлике на начину на који се презентује одређена вест у западним и у руским медијима, али у основи свега леже вредности.
„Те вредности су различите на Западу од оних које потенцира Русија и ту не постоји арбитар који ће пресудити које вредности су лоше, а које добре.“
Центар као неизбежна потреба
Интересовање студената је значајно, каже Атлагић, што је потврдило и истраживање уочи отварања Центра.
„Недавно је код нас гостовала једна руска професорка и после њеног предавања о историји руске политичке мисли и о политичком систему РФ, чак седам или осам студената се распитивало о постдипломским студијама у Русији. Пре неколико година тадашњи руски амбасадор у Београду Александар Конузин држао је предавање и посета је била незапамћена, људи су се гурали да уђу. То говори о томе колико су студенти заинтересовани за руске теме.“
Према Атлагићевим речима, крајњи циљ Центра за руске студије на ФПН-у јесте да се формира мастер курс руских студија како би студенти из Србије могли да се припреме за наставак студија у Русији и да се, наравно, врате како би Центар могао да функционише.
И руски студенти би да знају што више о Србији
Са друге стране, Атлагић каже да на руском Белгородском националном универзитету, на којем предаје, постоје курс „Правнополитичке студије народа словенске Европе“ и Одељење за српске студије. Наглашава да је био запањен колико добро петнаестак руских студената познаје Србију.
„Они често посећују нашу земљу, али нажалост само захваљујући личним, а не институционалним везама“, закључује Атлагић.
