Односи Русије и НАТО-а и даље су узбуркани.
„Многи канали који су током Хладног рата коришћени за спровођење дијалога више не постоје. Ово је опасна ситуација. Међутим, без обзира на ратне игре, војне мисије и напете атмосфере, постоје позитивни сигнали. На пример, обновљен је дијалог о контроли наоружања. Немачка чини напоре да поново покрене Савет Русија–НАТО“, истиче аналитичар.
Савет Русија–НАТО се прошле године састао неколико пута након двогодишње паузе изазване избијањем украјинског грађанског рата, за који је Запад оптужио Русију, иако је Кремљ увек демантовао ове тврдње као неосноване. Русија је представила иницијативу усмерену на побољшање безбедности ваздушног простора изнад балтичких земаља, на другом састанку који је одржан у јулу 2016.
„Русија је предложила да сви војни авиони који лете изнад Балтичког мора укључе примопредајнике након неколико инцидената који су се десили прошле године“, наводи Виперфурт.
„Чинило се да је генерални секретар НАТО-а у почетку био отворен за ову идеју тражећи од Русије додатне информације које је Москва пружила. Међутим, крајем септембра НАТО је одбацио иницијативу, рекавши да су се чланице блока сложиле да подстичу политичке, али не и војне контакте са Русијом.
Виперфурт, који је стручњак за руску спољну политику, додаје да неке државе-чланице НАТО-а виде дијалог са Русијом као контрапродуктиван. Друге, укључујући Немачку, Француску, Аустрију, Финску и Словачку желе да развијају односе са Москвом.
„Указао бих на разлике у оквиру алијансе. Крајем септембра НАТО је одбио да остане у контакту са Русијом, али се одлуке у блоку доносе искључиво једногласно, а Немачка и Француска су биле против таквог потеза. Као резултат тога постигнут је компромис. Мада је одређена иницијатива одбијена, Савет је требало да настави са радом. Непосредно пред Божић одржан је још један састанак. Суштински сам задовољан како се ствари развијају у последњих неколико месеци“, истиче он.
Виперфурт каже да се у блиској будућности вероватно неће постићи неки велики договори, јер је „узајамно поверење“ уздрмано, али би могли да се учине одређени кораци када су у питању контрола наоружања, мере јачање поверења и антитерористички напори.
Аналитичар истиче да би односи НАТО-а и Русије могли да се преуреде након доласка Трампове администрације.
„Нешто ће вероватно променити, али остаје нејасно у ком правцу. Међутим, чини се да нова администрација види Кину као свог главног ривала, па чак и противника. До сада се чинило да Русија одговара овом калупу. Изгледа да су Американци схватили да ће им бити веома тешко да се такмиче са две силе. То је разлог што желе да побољшају односе са једном од њих“, закључује немачки аналитичар.
