Уколико се косовски Албанци одлуче за насилно заузимање севера КиМ, Србија мора да буде спремна на одбрану својих сународника — сложни су представници Београда, али и аналитичари који су говорили за Спутњик.
Привремене косовске институције зауставиле су пролазак воза из Београда до Косовске Митровице уз помоћ специјалних јединица наоружаних дугим цевима, претњама да ће похапсити путнике и минирати пругу. Тако су и прекршили договор да припадници РОСУ и албански састав КПС-a не могу да интервенишу на северу КиМ без договора са Србима и са НАТО-ом.
Излазак специјалних косовских снага РОСУ и припадника КПС-a на административну линију, у супротности је са договором Београда и Приштине, потврђује и војни аналитичар Драган Крсмановић. Међутим, према његовим речима, то није ништа чудно.
„То је њихов манир понашања. То је системско кршење свега што је договорено. Они у договорима увек проналазе нешто што је спорно и што би могли искористити као пукотину за своје деловање“, објашњава Крсмановић.
Србија као озбиљна држава треба да има разрађен план за повратак њених снага безбедности на КиМ, у складу са Резолуцијом 1244, уколико интереси Срба на КиМ буду животно угрожени, као што је то било 2004, каже Драган Крсмановић.
„Сматрам да Србија треба да има разрађену и ту варијанту, али све време треба радити да се ствари реше договором. Живимо у свету у коме агресивне силе нападају самосталност држава и способност да се одбранимо је предуслов било какве слободе у политичком деловању, па и опстанка“, каже Крсмановић.
Милован Дрецун, председник одбора за КиМ у Скупштини Србије, каже да „када са дугим цевима, блиндираним возилима кренете да спречите слободу кретања српског народа, онда не можете да кажете да сте за дијалог“
„Приштина сковала план за „освајање севера и инсталирање њених институција, о чему сведочи снажна милитаризација на потезу Подујево—Бајгора—јужна Косовска Митровица, као и то да су косовске власти припремиле брзи упад. Имамо РОСУ, која се служи терористичким методама. Они су сами поставили експлозив на шинама, а затим је јединица кренула да види да пруга није минирана. Све је искоришћено за диверзантски упад“, каже Дрецун.
Косовске власти показале су да је косовско друштво фашизовано друштво, које није у стању да живи са било ким другим, каже аналитичар Александар Павић. Иако је на КиМ прокламована мултиетничност, очигледно је да је то лаж, а косовски Албанци желе да етнички очисте јужну српску покрајину пропагирајући мржњу према свима који нису Албанци.
„Слобода кретања није ствар нормална само унутар неке државе, него свуда у свету. Проблем је приштинских власти што један обичан путнички воз није могао да се креће својом уобичајеном трасом, с тим што је овај пут кренуо из Београда уместо из Краљева“, каже Павић.
ЕУ, посредник у преговорима Београда и Приштине, није се оглашавала, осим штурим саопштењима да Брисел пажљиво прати развој односа између Београда и Приштине, као и да све спорове треба да реше међусобно, у духу нормализације односа.
„ЕУ је један од главних спонзора независности Косова и њихови интереси су идентични, ми ту не можемо рачунати ни на објективност, нити на право како га ми тумачимо“, објашњава Крсмановић.
Ни Александар Павић не види начин да се приступ Брисела косовскометохијском проблему промени, јер бриселски дијалог је био у функцији изнуђивања уступака од Србије. Бриселски споразум је нешто што је грборођено ни време га није исправило, каже Павић.
„Не видим у Бриселу било какав капацитет да се изврши притисак на Приштину, барем док у Белу кућу не буде ушао нови председник, Доналд Трамп. Ако тада постане јасно да је нова америчка администрација озбиљна у својој политици да је непријатељ број један у свету исламски екстремизам и тероризам, може да се деси да ће Брисел одједном почети да на власт у Приштини гледа онако каква она јесте, а то је легло мафије, тероризма и екстремизма. Онда би се тек могла очекивати бриселска подршка ставу Србије да мора да постоји слобода кретања и да никакви екстремисти, бивши и садашњи терористи не смеју да ометају основна људска права“, наглашава Павић.
И председник парламентарног одбора за КиМ Милован Дрецун сматра да треба сачекати и видети како ће се понашати будућа америчка администрација, јер од тога, према његовим речима, зависи будући развој догађаја на КиМ и око њега.
Што се Брисела тиче, Дрецун сматра да, као покровитељ дијалога, Брисел треба и да га закаже, али пре тога, каже, треба да се за тако нешто створе услови.
