Из Кремља су поручили да ће Москва остати уздржана од било каквих коментара на такве иницијативе све док новоизабрани председник САД не ступи на дужност.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је истакао да се тренутно не воде никакви преговори о смањењу нуклеарног капацитета у замену за укидање антируских санкција, а такође је нагласио и да антируске санкције нису предмет било каквих преговора руских званичника са Западом. Према његовим речима, Русија није била иницијатор тих рестрикција, па самим тим Москва нема намеру да о том питању преговара са западним партнерима.
Председник Међународног комитета Савета Федерације Русије Константин Косачов је оценио да „укидање санкција Русији није стратешки циљ због којег би требало жртвовати било шта у сфери безбедности“.
Он је рекао да Москва на санкције гледа као на „глупо наслеђе одлазеће администрације Беле куће“, са којим би се требало опростити заједно са одласком старог председника, а такође је додао и да Трамповим речима не би требало придавати велики значај будући да није у питању званичан став земље.
Руски експерти се слажу да питања укидања антируских санкција и нуклеарног разоружавања не би требало међусобно повезивати, и истовремено истичу да Москва неће преговарати под притиском уцена, већ само као равноправан партнер.
„Трампова реторика је очекивана, али његова изјава о санкцијама и нуклеарном наоружању се може тумачити на више начина. Између осталог, као предлог да се одрже преговори о узајамном смањењу нуклеарног арсенала. Новоизабрани председник је у праву кад говори да је неопходно да се стране договарају и да се нађе праведно решење, зато што ниједна земља која има самопоштовање неће преговарати под притиском уцена, и највиши руски званичници су више пута рекли да неће више толерисати ситуацију у којој би Москва и Вашингтон преговарали искључиво о питањима које занимају САД, а руски интереси се не узимају у обзир“, каже за Спутњик Јуриј Рогуљов, директор фонда за америчке студије „Рузвелт“ на Московском државном универзитету „Ломоносов“.
Руски експерт додаје да ће Обамине санкције Трамп користити као адут у преговорима са Русијом.
„У принципу, оно што предлаже Трамп одговара интересима Русије. Не би требало очекивати да ће Трамп преко ноћи одустати од политике санкције, зато што је то озбиљна полуга утицаја. САД ће увек користити санкције као инструмент политике и било би наивно очекивати да ће Трамп прекинути тај континуитет. Али он је пре свега прагматичар и добро зна да сваки споразум подразумева компромис“, додао је он.
Неки војни експерти, сматрају да би Русија могла да прихвати Трампов предлог о смањењу нуклеарног арсенала и да би могла да смањи број бојевих глава са 1.500 на 1.000, ако у споразум буду унете тачке које неће омогућити САД да стекну стратешку предност размештањем космичких снага и противракетне одбране. У супротном, закључују експерти, то би било једнострано разоружавање Русије.
Неки руски експерти, међутим, истичу да ће Русија бити спремна да са САД разматра нови пројекат о смањењу нуклеарног оружја само у случају испуњавања три основна услова. Први је потпуно повлачење америчког тактичког нуклеарног оружја из Европе на територију САД. Други услов је да се приликом преговора сумира нуклеарни потенцијал САД и њених најближих савезника — Велике Британије и Француске с једне стране, и Русије с друге стране. И трећи услов је усвајање правног документа, који ограничава распоређивање глобалне америчке противракетне одбране на копну и на мору, као и у свемиру.
Експерти подсећају да су Велика Британија и Француска најближе савезнице САД у НАТО-у, имају заједничко нуклеарно планирање у случају правог рата и зато би „њихове потенцијале требало сумирати и смањивати у складу са тим како буде договорено смањивање руског нуклеарног арсенала“.
Такође, неки аналитичари додају да би Русија могла да се бави питањем нуклеарног разоружавања, али тек након што САД испуне своје обавезе из Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања СТАРТ-3, који су 2010. године у Прагу потписали лидери САД и Русије, Барак Обама и Дмитриј Медведев.
Трамп није први амерички лидер који је покренуо ово питање. Још од седамдесетих година прошлог века готово сваки амерички председник је говорио о контроли нуклеарног наоружања, ограничавању нуклеарног арсенала и разоружавању. Рецимо, почетком осамдесетих, Роналд Реган је говорио о смањењу нуклеарног наоружања, а Обама је то питање потегао још пре осам година, на почетку свог првог мандата.
Трампова изјава, међутим, захтева многа појашњења. Прво, није јасно о каквом нуклеарном оружју је конкретно реч — стратешком или не. Друго, у овом тренутку се не знају планови тих смањења — да ли је то оно што је предлагао Обама или нешто ново. Треће, нејасно је и какве санкције Трамп намерава да укине…
Ипак, договори у сфери нуклеарног оружја између Русије и САД по дефиницији не могу бити билатерални, јер постоји „нуклеарни клуб“, који има скоро десетак земаља, и које такође морају да усвоје нова правила игре. Стручњаци истичу да ниједна од земаља „нуклеарног клуба“ — ни земље НАТО-а, ни Кина не намеравају да смањују свој нуклеарни потенцијал.
Осим тога, јасно је и да Русија у овим условима неће рачунати на договоре који на било који начин угрожавају њене националне интересе и безбедност, а исто тако је јасно и да се са Москвом не може разговарати језиком ултиматума и притисцима.
Експерти оцењују да је коришћење санкција као инструмент притиска у преговорима са Русијом узалудно.
Подсећања ради, Трамп је, у интервјуу за лондонски „Тајмс“, изјавио да ће понудити укидање санкција против Русије у замену за споразум о смањењу нуклеарног оружја са руским председником Владимиром Путином. Трамп је рекао да жели да се арсенал нуклеарног оружја две највеће нуклеарне силе на свету, САД и Русије, „значајно смањи“.
„Русија је под санкцијама. Хајде да видимо да ли можемо да направимо неке добре споразуме с Русијом. Прво, мислим да нуклеарно оружје треба значајно да се смањи“, рекао је новоизабрани амерички председник.
