Руски и многи украјински аналитичари Бајденову опроштајну посету повезују са пословањем његовог сина у тој земљи, са подршком коју пружа кијевским властима, са Бајденовом жељом да учествује на председничким изборима 2020. године и низом других мотива.
„Као прво, Бајден жели да припреми Кијев за транзицију власти у САД и за сарадњу са новом, Трамповом администрацијом. Можда то звучи мало чудно, али демократа Бајден и његов наследник у Белој кући, републиканац Мајк Пенс, у контакту су по питању Украјине и Пенс ће, вероватно, наставити Бајденову политику када је реч о Кијеву“, каже за Спутњик украјински политиколог Олег Онопко.
Пенс је познат по својој бескомпромисном ставу према Русији, а залагао се и за пружање веће помоћи Украјини. Према информацијама украјинских експерата, Бајденов тим је већ контактирао Пенса и његове сараднике не би ли наставили Бајденову политику према Украјини и добили су позитиван одговор.
Други разлог посете повезује се са Бајденовим плановима да учествује у америчкој председничкој трци 2020. године, а у те сврхе му је потребан „украјински случај“.
„Бајден жели да украјинске политичке елите остану лојалне према Демократској странци и њеним лидерима зато што планира да учествује на председничким изборима 2020. године“, додаје Онопко.
Трећи разлог су послови његовог сина, који је члан савета директора једне од највећих енергетских компанија у Украјини — „Бурисма“.
Бајден жели да прецизира даљу перспективу пословања свог сина Хантера Бајдена у Украјини и успостави везе између Кијева и нове америчке администрације. Не би требало заборавити да је Бајден саветовао Порошенку да се ослободи зависности од руског гаса.
Такође, интересантно је да је неколико дана уочи Бајденовог доласка у Украјину објављено да су сви кривични поступци против „Бурисме“ и њеног председника Николаја Злочевског затворени. Компанија је била оптужена за утају пореза у периоду од 2012. до 2014. године за суму од око 180 милиона гривни, односно око 6,3 милиона долара.
Неки украјински експерти, међутим, сматрају да је Бајден дошао у Украјину и да заташка „мутне радње“. Поборници те тезе наводе да његов син сарађује са компанијама које се баве производњом гаса из нафтних шкриљаца. Ту постоје разни финансијски интереси, а Бајден је сада био приморан да решава низ питања и усаглашава позиције, у случају да се америчке обавештајне службе позабаве тим случајем. Фактички, тврде аналитичари, док је Бајден био на врхунцу политичке моћи у тим пословима је било „корупцијског лобирања“. То значи да би Бајден био први на удару уколико Трамп започне истрагу.
„На крају, његова посета има и симболички значај — Бајден жели по ко зна који пут да увери Кијев да је Америка уз Украјину. Не бих рекао да ова посета има велики политички значај, за разлику од великих промена у дипломатском корпусу, које је најавио Трамп. Домаћа јавност, привредници и политичари чекају да виде како ће се то одразити на Украјину, а то је оно и што стварно занима Кијев“, закључио је Онопко.
У Вашингтону су раније рекли да Бајден долази у Кијев да би пружио подршку кијевским лидерима.
Током посете Кијеву, одлазећи потпредседник САД се састао са својим великим пријатељем — украјинским председником Петром Порошенком, али и са премијером Владимиром Гројсманом. Он се руковао са Порошенком и дао последње инструкције за „лет на Месец“ (Бајден је задатак изградње украјинске државе упоредио са летом на Месец).
Осим тога, Бајден је позвао Украјинце да наставе реформе, борбу против корупције и да сарађују са ММФ-ом, а такође је рекао и да антируске санкције треба да остану на снази све док Крим не буде враћен Украјини.
Порошенко је позвао Бајдена да и убудуће посећује Украјину као његов пријатељ, а изразио је и наду да ће његов наследник Мајк Пенс наставити да подржава земљу.
„Желео бих да изразим своју искрену захвалност добром пријатељу, потпредседнику Бајдену и актуелној администрацији САД. Хвала за савете и за помоћ! Ми се надамо да ће се таква сарадња наставити и са новом администрацијом…“, рекао је Порошенко.
У последње три године Бајдена су кијевске власти називале најбољим пријатељем Украјине у администрацији америчког председника, а Бајден је, са друге стране, признао да са Порошенком преко телефона разговара чешће него са својом женом.
Бајден је у Обаминој администрацији био задужен за питања Украјине.
У Вашингтону су још у априлу 2014. године рекли да су САД инвестирале пет милиона долара у „развој демократије“ у Украјини.
Резултат „развоја демократије“ је више него очигледан — у земљи је дошло до државног удара у фебруару 2014. године и обојене револуције, наоружавани су и легализовани националистички батаљони (по проценама експерата, они броје између 50 и 60 хиљада људи), избио је грађански рат на југоистоку земље, а грађани Крима, незадовољни новим кијевским властима, изгласали су на референдуму да уђу у састав Русије.
У тзв. „антитерористичкој операцији“, коју су кијевске власти повеле против сопственог становништва у Донбасу, погинуло је око 10.000 људи, на хиљаде је рањено, многи су остали без домова, а 1,5 милион људи напустило је земљу.
На крају, земља је економски потонула, стандард грађана је пао на најниже гране, национална валута је девалвирала, а корупција је процветала.