Узречица „мирна Босна“ никако да почне да важи за Босну. Ни данас, 20 година после ратова, злочина, мешања међународне заједнице и разних политичких перипетија ситуација у Босни је немирна. Поново се звецка оружјем у држави која је можда највише пропатила током ратних деведесетих.
Нову ескалацију међунационалне политичке кризе подгрејао је ратни командант В корпуса Армије БиХ, човек осумњичен за многе ратне злочине, генерал Атиф Дудаковић, који је у Луксембургу, на скупу бошњачке емиграције, рекао да сваки Бошњак треба да купи војну опрему.
Од безбедносног стручњака Џевада Галијашевића стигла је оптужба на рачун вође бошњачке СДА Бакира Изетбеговића, који, према Галијашевићевим речима, уз помоћ шефа Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Османа Мехмедагића Осмице, припрема „озбиљан сукоб и рат који ће избити на пролеће“.
Коме одговара звецкање оружјем у земљи већ разореној ратом?
Игор Гајић, политички консултант из Бањалуке, каже да одржавање тензије одговара бошњачким лидерима, јер то је једини начин да остану на власти у Федерацији БиХ. Галијашевићеве оптужбе на Изетбеговићев рачун имају основа, јер, каже Гајић, Бошњаци су радикалнији и од Срба и од Хрвата у БиХ.
„Ако се прича о рату, они су далеко спремнији на тако нешто, поготово рачунајући колико хиљада потпуних екстремиста, вехабија, селафија има у БиХ, колико људи из арапских земаља… То су људи обучени и узгојени за рат, за џихад и далеко су спремнији за ратовање. Међутим, не верујем да то може бити оствариво, поготово што су и Срби и Хрвати спремни за нешто тако, а имају и две државе иза леђа које неће дозволити неки екстремни напад. Уз то, ту је и међународна заједница пред чијим очима се то не сме одигравати“, каже Гајић и додаје да је већина бошњачке јавности против рата.
„То је сав онај нормалан део који је у већини. Међутим, опет се мора рачунати да је увек почињало од неких мањих екстремних делова. А овде тај екстремни део није толико мали. Имате комплетна села, насеља где се прича на арапском, где се пише на арапском, њима БиХ и мртве главе из деведесетих ништа не представљају“, закључује Гајић.
Дугогодишњи уредник сарајевског листа „Ослобођење“ и бивши дипломата Златко Диздаревић каже да рат може да призива само особа са ненормалном политичком амбицијом и да је производња мржње и анимозитета пројекат уз помоћ којег се политичке олигархије у БиХ одржавају на власти.
„То што се дешава у БиХ сада, већ је на ивици политичке и социјалне шизофреније, при чему је огромна заблуда да је то ствар појединаца или група, да је то инцидентно, да су то успутна дешавања. То што ми данас имамо је пројекат производње мржње и анимозитета јер се само на том пројекту одржавају олигархије, односно картели у БиХ који су на власти. Цела прича са БиХ је прича о растурању друштва“, каже Диздаревић.
Историјска супстанца БиХ, објашњава он, јесте друштво, пре него држава. Концепт владања од 1995. године је растурање друштва.
„Ако нисте данас на једној од три стране, а у оквиру те три стране ако нисте фамилија, ако нисте исхистерисани део политичког врха, ви напросто не постојите. Према томе, двадесет и кусур година владају ови који владају. У тих двадесет и нешто година, руке су се, благо речено, умочиле до рамена у корупцију, крађу и пљачку. Да би се то одржало, било је неопходно уништити босанско-херцеговачко друштво — поделити на три дела до хистеричних размера“, каже Диздаревић.
Формула пројекта производње мржње и анимозитета у БиХ, према Диздаревићевим речима, јесте два против један.
„То су ситуације у којима се увек, по дефиницији, неко осећа погођеним и пораженим, онај ко је погођен и поражен настоји да одговори, да врати, да се сврста међу победнике… Према томе, то је једно лудило које не може да заврши мирно, а додатни елемент у свему томе је скандалозан однос врхова ЕУ, који ситуацију у БиХ прецизирају и дефинишу врло јасно и отворено реченицом ’реформски пут БиХ према Европи је импресиван‘. То је саставни део комплетног лудила и ја не знам где ће се то завршити“, каже Диздаревић.
Сутра, ако се нешто догоди, они који призивају рат у БиХ неће покупити своју децу из иностранства, са елитних факултета, дати им пушку у руке и послати их у ровове.
Они који су пре две деценије ратовали, врло добро знају какав им је положај у друштву — да су остављени, преварени и гурнути у ћошак, додаје Диздаревић. Они нису супстанца за неки нови оружани сукоб. Међутим, и јавност је део хистеричне поделе на троје, каже он.
„Популизам је бескрајно добра подлога којом можете да продате шта год хоћете. У ситуацији у којој је држава потпуно опрана од паметних, образованих, трезвених, од интелектуалаца и људи са знањем и мудрошћу, можете да манипулишете са јавношћу како хоћете. Оно што ми се у овом часу чини важнијим, то је, без обзира на манипулације са јавношћу, без обзира на тај пројекат који се реализује на разноразне начине, мислим да људи нису спремни ни за какав рат. Али то се увек мора казати са зрном соли испод језика. Тако смо говорили и деведесетих“, закључује Диздаревић.
