Коментаришући овај потез кијевских власти, руски експерти одговарају да је „напад најбоља одбрана“, а правници сумњају да Кијев има било какве доказе за своје оптужбе.
„Напад је најбоља одбрана. Требало би украјинским политичарима одати признање за доследно придржавање тог златног принципа. Сада украјинска војска, кршећи Мински споразум, поново отвара ватру на територији Доњецка и Луганска, док ове републике спремају жалбе на Украјину које ће упутити УН и ОЕБС-у, али Кијев је овим покушао да их предухитри и стави супротну страну у позицију кривца“, каже за Спутњик Едуард Попов, научни сарадник Института за проучавање руског иностранства.
Информацију о тужби против Русије украјински председник Петро Порошенко је обнародовао само неколико сати након сусрета са потпредседником Џозефом Бајденом, који је дошао у опроштајну посету Кијеву.
Та посета, истичу експерти, указује на то да је Бајден дошао у Кијев да би „долио уље на ватру“.
Одређени кругови из Обамине администрације су сада посебно заинтересовани за распиривање украјинске кризе, како би блокирали могући америчко-руски компромис о питању Украјине, који би могли да постигну Путин и Трамп.
Осим тога, тужба Кијева се тумачи и као још један пи-ар тамошњих власти, које на све начине покушавају да привуку пажњу међународне заједнице на себе, а нарочито новоизабраног америчког председника — Доналда Трампа.
„Већ 20. јануара у САД ће доћи до промене власти, а Порошенко користи све могућности да скрене пажњу новог газде Беле куће на себе. Али, Трамп нема високо мишљење о Порошенку и чак се веома негативно односи према њему. Између осталог, посреди су и лични мотиви. Не би требало заборавити да су украјински политичари отворено подржавали Клинтонову током предизборне кампање, а да су веома оштро критиковали Трампа, па чак и погрдно о њему говорили. Зато се Порошенко сада нашао у ’небраном грожђу‘ и сада је приморан да свим силама покаже Трампу да је спреман да му верно служи, као што је раније служио Обаминој администрацији“, закључује Попов.
С друге стране, руски правници сумњају да ће Хашки суд уопште подићи оптужницу на основу ове тужбе, јер за то су потребни докази а Кијев их, како се претпоставља, нема.
У Кијеву, међутим, наводе да је тужба поднета „како би се натерала Русија да призна одговорност за извршене акте тероризма и дискриминације током своје незаконите агресије против Украјине“.
У документу се тврди да је Москва „прекршила конвенцију о борби против финансирања тероризма и елиминисања расне дискриминације“.
Занимљиво је и да је готово истовремено Крим припремио пројекат резолуције УН о томе како су кршена људска права на полуострву у периоду када је Крим био део Украјине.
Порошенко је такође нагласио да држи под контролом све претходне тужбе.
„Русија треба да плати цену за агресију“, рекао је он.
Ово, међутим, није једина тужба коју је Кијев подигао против Москве. У септембру прошле године Кијев је тужио Москву и за кршење Конвенције о поморском праву наводно због добијања нафте и гаса у епиконтиненталном појасу Украјине, као и загађења животне средине на Црном мору.
Суд ће ову тужбу размотрити ове године. У Кремљу су рекли да ће Русија бранити своје интересе из помоћ „свих инструмената међународног хуманитарног права“.
