Дан пошто је премијер Србије Александар Вучић рекао да би због мира и стабилности био спреман и на успостављање „вруће линије“ Београд—Приштина, из седишта НАТО-а дошла је „врућа“ вест за Србе на северу Косова — специјалне косовске јединице РОСУ могу без сагласности НАТО-а, али и без одобрења локалне самоуправе Срба, да уђу на север, где живе Срби. То је јуче рекао и Хашим Тачи, председник Косова.
Да ли је директна комуникација Приштине и Београда добра идеја и да ли НАТО овим речима крши договорено у Бриселу, па је већ и то повод за директне телефонске консултације?
Саговорници Спутњика и са српске и са албанске стране слажу се да би директна комуникација била добро решење. Слажу се и у томе да то ни у ком случају не би значило било какву промену формата преговора нити „избацивања“ Брисела из игре.
Оливер Вујовић, аналитичар са Космета и представник цивилног сектора, објашњава да проблем једино може да настане у Приштини.
„Уколико не добију инструкције из Брисела да пристану на такав вид комуникације, сумњам да ће Приштина прихватити идеју Београда. Они сматрају да је Косово у њиховој ингеренцији и да они треба да одлучују како да ствари решавају тамо. Једини начин комуникације на који ће они разговарати са Београдом, за сада је — преко Брисела“, верује Вујовић.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, објашњава да би „врућа линија“, поред институције „официр за везу“ коју већ имамо, у неким критичним ситуацијама помогла да се спречи могућност неких инцидента.
„Обе стране би имале користи од такве линије. Дакле, ово би било у интересу оних који желе да се сви проблеми на Косову и Метохији решавају мирним путем. Међутим, ако неко и даље жели да изазива инциденте и ствара нове напетости и кризу, онда њему таква линија неће одговарати“, објашњава Дрецун.
Косовски аналитичар Неџмедин Спахиу наглашава да Приштина не би добро поступила кад би одбила такав предлог Београда.
„Зато мислим да ће пристати, јер нема разлога да то не уради. То не би ни у ком случају пореметило преговоре у Бриселу, јер је присуство Запада на Балкану доминантно и без тога не могу да се решавају крупни проблеми“, наглашава Спахиу.
Он додаје да ни Вашингтон није био директно укључен у бриселске договоре, али да је Америка била присутна. „Приштина и Београд морају да се договоре и да се спремају на то да неке проблеме решавају сами. Што више тих проблема сами реше, то је боље и за Београд и Приштину, регион али и за западне савезнике који неће морати да се баве сваком ситницом“, сматра Сапхиу.
Међутим, специјалне јединице РОСУ, које су 14. јануара биле распоређене на север Космета на административном прелазу Доње Јариње, озбиљно наоружане као „добродошлица“ возу који је тог јутра кренуо из Београда ка Косовској Митровици, нису биле ситница. Формација која је настала из бивше ОВК, а сада функционише под патронатом Кфора (НАТО) на Космету, по речима Спахиуа у овој ситуацији била је оправдана на северу, као „испомоћ“ пограничној косовској полицији.
„Када је договор у Бриселу потписиван, мислило се да специјалне јединице неће интервенисати сем уз договор или позив градоначелника општина кад је интервенција потребна. Међутим, овде се радило о једној опасности која долази споља, а то је воз који је долазио из Србије. Та јединица, заправо, није имала никакву улогу осим да буде потпора граничарима, који су били уплашени због прашине које се подигла око воза“, објашњава наш саговорник.
