Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп и пре инаугурације наишао је на бројне отежавајуће околности и сплетке које му приређује бивша администрација. Смена власти у Вашингтону, инаугурација и очекивања од новог председника биле су теме емисије „Свет са Сптуњиком“.
На почетку мандата Доналд Трамп се сусреће са неколико отежавајућих околности, сматрају саговорници. Прва је да се са спољнополитичког плана, на коме су његови претходници правили свој имиџ, преоријентише на унутрашњу сцену, каже в. д. главног и одговорног уредника „Политике“ Жарко Ракић.
„Такође има вероватно најснажнији отпор до сада, унутрашње отпоре, али и међународне изазове који су наслеђени, тако да претпостављам да он неће бити неук да се окрене на све те фронтове и да изгуби снагу. Претпостављам да ће се позабавити Америком, што би могло да буде добро и за светску економију. Ако Америци крене добро, она је светска локомотива и може све да повуче за собом. У том смислу, навијам за њега, и нама ће можда бити боље“, каже Ракић.
Трамп је најавио да ће његова администрација много више снаге уложити на уређење унутрашњих прилика у САД, а да ће на спољнополитичком плану покушати да амортизује све напетости како би ослободио своју администрацију претходне енергије. Дугогодишњи дописник из Лондона, новинар Синиша Љепојевић, подсећа да је реч о чињеницама које су нашој јавности мало познате. Његова ће судбина зависити од резултата на унутрашњем плану, каже он.
„Трамп је коначно у највећој мери и добио изборе са тим обећањима шта ће урадити на унутрашњем плану. Пре свега јавни радови, већина путева у Америци је у очајном стању, инфраструктура је у катастрофалном стању, у десетинама градова су затворени водоводи, све је пропало, није одржавано. На берзи у Њујорку и Лондону акције компанија које би требало да изводе те радове су скочиле. Такође, смањиће порез компанијама, у јавности се и о томе мало зна, у Америци је порез на добит компанија 37 одсто, а у Европи је између десет и петнаест“, објашњава Љепојевић.
Он додаје да је Трамп обећао да ће смањити корпоративну таксу на 15 одсто, али и да фабрике које су изашле у друге земље врати у Америку увођењем царине. Што се тиче очекиване нормализације односа САД и Русије после инаугурације Трампа, Синиша Љепојевић сматра да је неопходно да прво дође до промене реторике, дипломатске симболике и јавних саопштења, али да суштинске промене неће доћи тако брзо.
С друге стране, Жарко Ракић сматра да ће, ако Трамп испуни обећања, то бити потпуни заокрет у односима двеју земаља. То се пре свега односи на разговоре о укидању санкција Русији и преговоре о смањењу броја нуклеарних глава, а добар почетни знак је што се више не говори о кризи на Блиском истоку и у Украјини.
У емисији је било речи и о томе колико би Трампови ставови о Европској унији и НАТО-у, за које верује да су важне, али застареле организације, могли да утичу на судбину европског савеза држава. Љепојевић сматра да се помало претерује са причом о том утицају, јер је он део привида такозване америчке свемоћи, али да тај утицај неће заобићи наше просторе.
„Какве год биле интеграције у Европи, Америка ће у њима имати свој интерес, база њених активности ће бити у Источној Европи, јер се показало да САД не могу много да утичу на Велику Британију, Француску и Италију. Источна Европа ће бити база америчке спољне политике, у тој функцији је и искрцавање америчких војника у Пољској. Балкан не може да има снагу коју има Пољска, то је велика земља на таквом географском месту, али Балкан је део тога“, категоричан је Љепојевић.
Међутим, Жарко Ракић сматра да ће утицај нове америчке администрације, односно политике, тешко допрети до нас. У Источној Европи свака земља води своју политику, на коју чак ни ЕУ нема велики утицај, а ми смо на репу тих догађаја, подсећа Ракић.
„У таквом једном несређеном дворишту наравно да се наш несрећни Балкан појављује као део те приче, али мислим да смо ми на репу догађања у Европи. Уосталом, шта је ЕУ успела да среди на Балкану, они не могу да се договоре како да Македонија добије име, а камоли нешто друго“, каже он.
У емисији „Свет са Спутњиком“ можете да чујете и мишљење аналитичара Бранка Радуна, али и погледе на ову тему из Москве.
