Ферид Седун, један од учесника преговора, за Спутњик каже да су преговори били успешни и да су представници сиријских власти обећали да ће размотрити захтеве Курда да се формира федерација. Курди се, каже, надају позитивном резултату.
Јуриј Набијев, бивши главни уредник руског „Курдистана“, председник друштва за сарадњу са Курдима, каже за Спутњик да је јасно да систем државног уређења, који је био у Сирији пре рата, више није одржив, и да је федерализација најбоља опција.
„Курдске странке и организације на различите начине тумаче федерализацију. Рецимо, модел на којем инсистира Курдски национални савет скоро се не разликује од модела Ирачког Курдистана, а то се тиче и устава. Важно је истаћи да Курди неће одустати од идеје федерализације. Они имају добро опремљене и искусне војне јединице, и, наравно, њихово мишљење мора да се узме у обзир“, рекао је Набијев.
Како истиче, захтев Курда не угрожава територијални интегритет Сирије, али је за сада немогуће проценити каква ће бити ситуација у Сирији до краја године и како ће то утицати на захтеве представника курдског народа.
Набијев напомиње да Русија подржава све реформе које воде ка нормализацији односа у Сирији. Он подсећа да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров недавно изјавио да је федерализација унутрашње питање и да би одлуку требало да донесу искључиво грађани Сирије.
„Не мислим да је Русија против федерализације, али она сматра да све се мора решавати путем дијалога и договора. У сваком случају, руско посредовање по том питању је веома важно, јер Москва има добре односе и са Дамаском и са Курдима“, наводи наш саговорник.
Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду каже за Спутњик да је најизгледније решење у Сирији стварање федерације која ће имати вероватно три чланице.
„Највећу која би била под директном контролом Дамаска и тренутно сиријске владе и председника Башара ел Асада. Друга чланица била би курдска и трећа аутономна област вероватно ће бити под надлежношћу Туркомана, односно људи турске националности из Сирије“, каже Јанковић.
Он указује да су одлазећа америчка администрација и део ЕУ заинтересовани да умање јачање Русије на простору азијског дела Блиског истока. Сматра такође да је федерализација једино могуће решење за спасавање Сирије.
„То би спречило наставак грађанског рата, али овога пута озбиљнијег између Туркомана уз подршку Турске и Курда и сиријских власти. А с друге стране то је део ширег покушаја стабилизације дела Блиског истока“, каже Јовановић и додаје да Русија ради на стабилизацији тог дела света уз подршку других земаља.
Русија је заинтересована за стабилизацију у региону из више разлога, од војно стратешких да обезбеди Кавказ, простор бивших совјетских република, до контроле енергената.
На питање колико ће федерација у оквиру Сирије утицати на ситуацију у региону, Јанковић каже да ако та федерација буде састављена од бар три чланице, где ће једна да буде нека врста аутономне области за Туркмане, онда ће то задовољити Турску.
„Ако не би добили било какву аутономију у оквиру Сирије, у шта сумњам, онда Турска не би могла да се сложи с овим решењем и настојала би да дезавуише успоставу мира. Јер у том случају они не би имали чиме да парирају Курдима у самој Сирији и Курди би онда гледали да дестабилизују саму Турску. Тога се они највише плаше и зато ће настојати да добију неку врсту аутономије за Туркмане. Наравно, други крак је сам Ирак.
„Турска већ пуно година има одличну сарадњу са ирачким Курдистаном, за разлику од сиријских Курда, имају низ уговора економских и енергетских. Они ће наравно настојати да одрже сарадњу“, каже Јанковић.
Стварање државе Курдистан за сада је ипак на дугом штапу, пошто то не би прихватиле ни Сирија ни Турска.
„Сирија тренутно нема друго решење него да прихвати федерализацију. Друго решење је наставак рата“, каже Јанковић и закључује да је рат у Сирији при крају, барем што се тиче терористичких и герилских група. То не значи да је и крај исламског тероризма, али је крај лажне Исламске државе, оцењује Јанковић.
