Предстојеће преговоре о Сирији, који ће се сутра одржати у Астани под окриљем Русије, Ирана и Турске, многи виде као прекретницу у решавању сиријске кризе.
Ана Глазова, шефица Центра Азије и Блиског истока Руског института за стратешка истраживања за Спутњик каже да ће преговори у Астани бити потпуно другачији и неће имати ничег сличног са женевским преговорима, нити било којим другим где се преговарачке стране састају редовно, али не долазе до конкретног решења.
„У Астани ће се за преговарачким столом наћи представници држава које су реално заинтересоване да дође до успостављања мира у Сирији, а учествоваће и опозиционе групе које су прихватиле да одложе оружје и започну политички процес. Ови преговори ће бити врло конкретни и свака страна ће јасно изнети своје ставове поводом будућег концепта регулисања кризе и политичке будућности Сирије“, каже Глазова.
Ипак, напомиње Глазова, не би требало падати у еуфорију и гајити илузије, јер ће разговарати оне стране које иначе имају противречне ставове.
„Мислим да не би требало ширити списак учесника на преговорима и позивати представнике још неких држава из региона које су можда индиректно умешане у сиријски конфликт и тиме у старту осудити овај процес на ’неку нову Женеву‘. Одавно је познат став Русије која жели да уз друга два кључна актера — Турску и Иран дође до мировног решења“, каже Глазова.
Сличног става је и Стеван Гајић са Института за европске студије који сматра да су ово први преговори о Сирији који имају смисла и који ће донети неко решење.
„Томе у прилог највише говори и изјава заменика турског премијера Мехмета Шимшека, који је рекао да се више ниједно решење будућности Сирије не може замислити без Асада. Дакле, стара мантра која је последњих година понављана из Анкаре, да Асад мора отићи, сада је замењена, што говори да су се војне победе сиријске војске, уз помоћ Ирана, руске авијације и низа других формација, преточиле у политичку моћ“, објашњава Гајић.
У том контексту, сматра Гајић, такође треба истаћи и инаугурациони говор Доналда Трампа, у коме је амерички председник нагласио да ће САД учинити све да са лица земље обришу радикални исламизам. Ту поруку су, напомиње, преговарачи добро схватили, а пре свега терористи.
„Они који буду желели да остану у физичком, а можда чак и политичком животу гледаће да преговарају, јер је ратна срећа већ превагнула на страну сиријске војске. Нажалост, биће још крви и жртави и са сиријске стране, о чему говоре и борбе у Дејр ел Зору и ситуација у Палмири, али мислим да је суштински политичко решење нађено. Јасно је да Асад остаје на власти, а да је сиријска војска уз стравичне губитке рат преокренула на своју страну и да следи обнова те земље“, наводи Гајић.
Хосејин Рујваран, ирански политиколог и предавач на Техеранском универзитету, експерт за блискоисточна и арапска питања за Спутњик каже да је став Ирана поводом преговора у Астани веома позитиван.
„Ми смо убеђени да ови преговори могу да постану прекретница. Ако дође до договора поводом увођења режима прекида ватре, а сам политички дијалог постане средство за регулисање оружаног конфликта, онда ћемо моћи да сматрамо да су преговори уродили плодом“, каже Рујваран.
Он додаје да Иран сматра да учешће САД на преговорима у Астани, или било које друге државе која види да је решење сиријске кризе тек у промени политичког режима и свргавању легитимно изабраног председника, не може позитивно да утиче на мировни процес.
Како наводи, учешће било које државе која негира легитимитет Башара ел Асада је бесмислено, јер је основна улога преговора успостављање дијалога између сиријске владе и опозиције.
„Међутим, ако претпоставимо да став САД може да се промени и они признају да је једино решење кризе у политичком дијалогу сиријске власти са опозицијом и ако су спремне да прихвате резултате преговора ма какви они били, онда се може рећи да би улога САД на предстојећим преговорима била потпуно другачија од онога за шта су се досада залагали“, каже Рујваран.
Како је саопштено из Стејт департмента, Сједињене Америчке Државе неће упутити на преговоре у Астану посебну делегацију из Вашингтона, па ће САД представљати амерички амбасадор у Казахстану Џорџ Крол.
Чињеница да Американци неће званично узети учешће у предстојећим преговорима за Стевана Гајића са са Института за европске студије није изненађење.
„Порука новог председника САД Доналда Трампа на инаугурацији била је да се он неће мешати када је реч о наметању политичког решења другим државама. Он свакако неће желети да носи багаж претходне администрације и мислим да ће учинити све да буде што удаљенији од сиријске кризе, док год је она под контролом у смислу да се циљеви Трампове администрације остварују, а то је уништење исламског тероризма“, закључује Гајић.
