Само од материјала у којима се обрађују Тито и његов режим могла би се саставити солидна историјска грађа, пише хрватски „Вечерњи лист“.
Како наводи лист, у документима се налази све, од процена војних снага непосредно после рата, па надаље, преко улажења у процене колико је заиста јака Титова власт, односно има ли могућности да он падне.
Иде се често и у детаље, анализирају се југословенски медији, прати се свака свађа у партијском врху. Из докумената се види и на који је начин Тито водио своју политику, врло прагматично и без пуно скрупула, наводи „Вечерњи“.
Посебно је био праћен Ранковићев пад, ликвидација Хебранга и Жујовића, јавни обрачуни и ревизионизам водећих Титових шпијуна након његове смрти.
С дипломатима калибра Хенрија Кисинџера разговарао би у рукавицама, а својим арапским пријатељима разговор презентовао као проарапско предавање америчком дипломати.
С Кастром, према документима ЦИА, није био у нарочито добрим односима, поготово му је замерао мешање у сукобе у Анголи коју је држао важном у контексту несврстаности.
Бројни су и документи који се односе на ток и период након распада Југославије.
Аналитичари ЦИА имали су врло детаљне информације о томе шта се догађа и каква је улога политичара, а како тврди „Вечерњи лист“, Слободана Милошевића су дефинисали као „главни реметилачки фактор и најопаснијег чиниоца у већ крхкој федерацији“.
Видљиво је да се пратило и све што говори Фрањо Туђман, каква су кретања на терену, могућности исхода сукоба, уз врло брзу реакцију у проценама.
Наводи се како је Милошевић гледао на крајишке Србе или како је Туђман чекао тренутак у којем може бити сигуран да Хрватску неће погодити санкције ако нападне тадашње секторе Север и Југ.
„Вечерњи“ преноси и да је америчка агенција пратила и емигрантске активности. Од првог дана ступања на америчко тло имали су све информације о Андрији Артуковићу, пратили активности Анта Павелића од почетака његове емиграције у Аргентини, с ким сарађује, какви су му планови.
