Председник независне комисије, професор Ричард Мекларен, у извештају тврди да „постоји могућност“ да је преко хиљаду руских такмичара на Летњим, Зимским и Параолимпијским играма било умешано у наводни систем организованих манипулација, осмишљен тако да сакрије позитивне резултате допинг тестова.
Елис Кашмор, професор социологије на универзитету Астон и спортски аналитичар, подсећа у разговору за Спутњик да је до сада свега десет руских спортиста — скијаша и боб тркача — било суспендовано, али да су и те мере укинуте почетком јануара јер није било никаквих конкретних доказа, а у самим оптужбама је било много грешака и нетачних података.
На питање да ли има утисак да након скидања сваке сумње са преко две трећине оптужених руских биатлонаца, Мекларенов извештај почиње полако да се урушава, професор Кашмор каже:
„Извештај је препун оптужби за које нису нађени никакви одговарајући, довољно кредибилни докази да би се наставило с даљом суспензијом. Ово изазива сумњу у… па, да не кажем баш кредибилитет читавог извештаја, али свакако у већи део оптужби које су у њему. Ако се осврнемо неколико месеци уназад, можемо да закључимо да је готово цео свет тај извештај прво прихватио, и то ’здраво за готово‘, али сад све више људи почиње да поставља питање — добро, а где су конкретни докази?“
Од девет биатлонаца који нису ослобођени, свега двојица су суспендована, док су седморица још увек под истрагом.
Новинар Спорт клуба Владимир Новаковић за Спутњик каже да у тим бројкама не види ништа спорно.
„Ако погледамо до сада познате резултате — да је од 31 оптуженог доказано да је свега двоје спортиста заиста користило допинг — онда је јасно да се ради о бројевима који су апсолутно прихватљиви, и да се исто то дешава и у другим државама. Ускоро ће постати јасно да се овде ипак радило о некој врсти ванспортског притиска. Треба напоменути и да живимо у доба када су спортисти, с физичке стране, изложени двоструко или троструко већим напорима у односу на њихове колеге од пре тридесетак година, и да због тога они сви сад морају да користе неке суплементе, хтели то или не. Питање је — где ће се повући граница дозвољеног и недозвољеног?“
Упитан да објасни шта је прихватљива „горња граница“ за допинговане спортисте, у процентима, Новаковић каже:
„Иако је ту границу тешко одредити, моје мишљење је да све док је тај проценат испод једне четвртине оних који се допингују, ту је потпуно јасно да не постоји никакав системски процес. Ја чак не поричем да у Русији на неким нивоима он постоји у неком организованом облику — да ли ће то, рецимо, бити неки мањи тимови, или један тренер са свим својим спортистима, то не знам — али да се тако нешто ради на нивоу читаве државе, извините, али таква тврдња је потпуно бизарна“, каже Новаковић.
Заменик руског премијера Дмитрија Медведева и бивши министар спорта Виталиј Мутко оценио је да је одлука Међународног биатлонског савеза „избалансирана“.
„У Русији не постоји допинг програм. Постоје само људи који се допингују и варају систем, као и свуда — али ти људи ће увек бити адекватно кажњени“, рекао је Мутко, и додао да је најновија ситуација доказ да када се спорт раздвоји од политике, и кад се све одлуке заснивају на правним нормама и регулативи, све буде у најбољем реду.
Упитан како је могуће да је Мекларенова комисија баш до те мере омашила у процени броја спортиста који се допингују — практично за седамдесет одсто, ако не и више — професор Елис Кашмор каже да је сама истрага која је спроведена била неадекватна.
„Мислим да је суштина проблема у томе што је већи део свих закључака Мекларенове комисије заснован на сведочењу само једног човека, Григорија Родченкова, који је испрва радио у Русији, али је тренутно у САД или Канади — дакле, у суштини је пребегао, па сада мора на некоме да, да се тако изразим, ’оштри зубе‘. Ако извештај базирате на тврдњама само једне особе, а притом не упоредите те изјаве ни са чим другим, постоји велики ризик да ће људи рећи — чекај, чекај, а где су нам чињенице којима ћемо да поткрепимо оптужбе против хиљаду или више руских спортиста? Овде је очигледно план био да се оптужи, малтене, целокупна руска спортска нација!“, наглашава Кашмор.
Први човек руског биатлонског савеза Александар Кравцов саопштио је да, према његовим сазнањима, против руских спортиста нису планиране никакве нове санкције, односно да ће они моћи да наставе такмичење као и до сада.
На питање шта би могло да се деси уколико би и друге међународне спортске федерације, којима је препуштено да пропишу казнене мере руским спортистима, донеле сличне одлуке, односно шта ако одбаце највећи део оптужби, професор Кашмор за Спутњик каже да би све ово за Међународну антидопинг агенцију могло да буде веома, веома непријатно — али је уједно непријатно и за читав свет спорта.
„Једино што ме спречава да предвидим некакав ’домино ефекат‘ је то што постоје међународне спортске организације које су биле до те умешане у израду извештаја Мекларенове комисије, да би било буквално невероватно, чак незамисливо да сад одједном промене мишљење. Ту пре свега мислим на Међународну атлетску федерацију и Међународни олимпијски комитет. Али, веома је важно што су бројне појединачне спортске међународне асоцијације јасно поручиле да, уколико им ускоро не буду представљени неки озбиљни, конкретни докази, неће кажњавати руске спортисте. Предвиђам да ће током наредних неколико месеци бити веома занимљиво, очи и уши треба држати широм отворене“, каже Кашмор.
Владимир Новаковић, с друге стране, подсећа да ће се и у Србији са великим занимањем пратити развој ситуације око суспензије руских спортиста, а пре свега атлетичара.
„За нас овде је врло интересантно да видимо шта ће Светска атлетска федерација да одлучи. Београд је домаћин Шампионата Европе у дворани, који се одржава за месец и по, и заиста не би било добро да једна од најјачих европских нација у атлетици на њему не учествује. Зато би Федерација одлуку требало да донесе веома брзо. Притом, овакве ствари морају да се сагледају и из шире перспективе — бесмислено је да због пет спортиста који се допингују, последице сноси других стотину који нису користили стимулативна средства! Мислим да ће после свега морати да се примени старо правило — а то је да се допинг случајеви разматрају појединачно, односно да не сме да буде овако брзоплете генерализације. Дакле, сваки спортиста је, док не буде суспендован, ’чист‘. То је једини начин да такмичења наставе да се нормално одржавају, и мислим да је то један систем који ће дефинитивно морати да се примењује у будућности“, каже на крају разговора за Спутњик новинар Спорт клуба Владимир Новаковић.
