Било је речи о припремама за такмичења, успесима, плановима за будућност. Игор у шали говори о свом руском пореклу, прадеда је давно дошао у Београд, па смо га питали да ли је то један од разлога што у припремама користи задатке руских аутора.
„Раније су се наши ђаци за такмичења из математике спремали искључиво из збирки руских аутора, јер других није ни било. Сада је све више радова математичара из Америке, али и суседне Румуније, чији аутори имају велики утицај, посебно у САД. Сада радимо комбиновано, а најважније је да радимо", каже Игор.Душан Ђорђевић каже да се његова припрема разликује од припрема за такмичење из математике јер су задаци другачији. Припреме подразумевају континуиран рад који траје дуго, каже он.
„Морам да напоменем да ни у једном тренутку те припреме нису исфорсиране, никада нисам вежбао задатке зато што морам већ једноставно зато што волим то да радим. Неко време вежбам, а неко време се одмарам, јер је јако важно да будемо одморни за Олимпијаду, да тамо будемо сконцентрисани. Моје збирке су писали углавном руски аутори, оне се јако дуго користе, а нама помажу да се боље припремимо, посебно када се такмичења одржавају региону бившег Совјетског Савеза, где задаци увек буду доста тежи, али и лепши", каже Душан.
Он са страшћу коју може да има само рођени физичар објашњава да је „лепши задатак" онај који у себи крије неку идеју, која вам, када је откријете, омогућава да до краја решите задатак веома лагано, да се осећате лепо.
Игор и Душан немају осећај да су постигли велики успех, зато што је то за њих свакодневица. Обишли су добар део планете, а сва такмичења до лета заправо су припрема за догађај године, праву Олимпијаду знања у Рио де Жанеиру.
Са Олимпијаде из математике, физике и информатике у Казахстану њихов друг Павле Мартиновић донео је и специјалну награду за бриљантно и оригинално решење најтежег задатка, за који је решење нашао брже и једноставније од професора који га је задао.
Велике планове за будућност освајачи престижних награда још немају, али су уверени да ће бити везани за науку. Сигурно је и да ће до краја средње школе бити у најбољим рукама, под окриљем институције која одолева свим искушењима кроз која пролазе наше образовне установе.
Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић каже да тако мора да остане, јер се свуда у свету знање све више цени. То је показала и последња економска криза, фиктивно стварање финансија, новца на берзама, једноставно је немогуће, зато се све више улаже у образовање, каже Огњановић.
„Ми, наравно, каскамо — док то закључимо, проћи ће воз. Ипак, охрабрује огроман развој информационих технологија и те индустрије у Србији. Сад смо дошли до тога да је ИТ најбољи српски бренд који се развија вртоглавом брзином. У томе смо веома успешни на светском нивоу. То је нешто што гарантује добар пут и будућност за наше ученике, јер неће сви бити научници, неће сви ићи у ЦЕРН и велике светске лабораторије, многи ће се бавити информатиком и овде основати софтверске компаније, лепо стварати и успешно зарађивати", оптимистичан је Огњановић.
Млади саговорници Спутњика су се на недавном такмичењу између градова у Москви, као ђаци Београда, како кажу, неочекивано, нашли међу прве три екипе, уз децу из руке престонице и Санкт Петербурга. Зато ускоро иду у Москву, не да решавају задатке већ да буду гости градоначелника Сергеја Собјањина.
Иначе, мало је познато да се на Кембриџу налази озбиљна колонија бивших ђака Математичке гимназије, њих двадесеторо, од бруцоша до докторанада. Јасно је да су тамо препознали капацитет наше деце и веома обраћају пажњу на њих, на неки начин имају и протекцију када конкуришу за доделу стипендије.
У емисији је говорио и бивши ђак Математичке гимназије Мирослав Ђорђевић, који се после магистарских и докторских студија у Америци, са супругом која је такође научник, ђак Математичке гимназије, вратио у Србију, јер је сматрао да Запад не може да понуди најбоље услове за одрастање њиховој деци.
