Како се наводи, споразум ТПП, који је претходна америчка администрација припремала неколико година, потписан је у фебруару 2015. и подразумевао је стварање широке зоне слободне трговине у азијско-пацифичком региону.
Администрација претходног председника Барака Обаме је на овај споразум гледала као на једну од важнијих мера економске противтеже Кини, која није учесница ТПП.
Амерички конгрес, међутим, тај документ није ратификовао, због чега није ни ступио на снагу.
Трамп је још за време своје предизборне кампање говорио да ће, уколико победи, истог тренутка иступити из тог споразума.
Сукоб индустријског и финансијског капитала
Економиста и професор Данијел Цвијетићанин каже за Спутњик да је ово добра вест и за Европу и за Америку, а можда једино лоша за Волстрит.
„Можда је једино лоша вест за Волстрит, са којим је, изгледа, почео не да се сукобљава, него, на неки начин, објашњава како би, по његовом мишљењу, требало да изгледа тај нови светски поредак, јер то ипак није империја Волстрита, него да је свет у коме постоји више фактора одлучивања и где се поштују права на слободну трговину“, каже Цвијетићанин.
Он сматра да ово није антилиберални потез, него баш пролиберални, и да ће светска трговина од тога имати користи јер се неће затварати поједина тржишта и стварати конгломерације на штету других.
Цвијетићанин каже да Трампова одлука иде у прилог свим земљама и индустријама.
„То је, можда, једино усмерено против светских монопола, волстритских финансијско-капиталских монопола, и то је оно што се од Трампа очекивало, и он је овим и на тај начин најбоље показао да је на тој линији. На неки начин, ово је у Америци сукоб индустријског и финансијског капитала. Он би желео да америчку индустрију врати у Америку, а финансијски капитал не мисли баш много о томе, јер финансијски капитал мисли да индустрија треба да буде тамо где има најмање трошкове и највеће профите“, закључује Цвијетићанин.
