Када је висока представница за безбедност Европске уније Федерика Могерини наследила фотељу Кетрин Ештон, која је отишла у „пензију“ са Бриселским споразумом ратификованим између Београд и Приштине, уписаним у њену политичку биографију као „круна“ успешног мандата, вероватно није ни слутила да ће се наћи у ситуацији да процењује да ли је круна њене претходнице — златна.
Бриселски споразум је, слажу се и Срби и Албанци са Косова, на самрти. Да ли је могуће дићи га из мртвих и да ли му уопште треба давати вештачко дисање, главна је тема разговора који ће се водити у кабинету Могеринијеве, на чији захтев ће се вечерас састати председник Србије Томислав Николић и председник такозване државе Косово Хашим Тачи, као и премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа.
Састанак двеју страна заказан у Бриселу, без агенде — дакле, без тачно утврђених тачака дневног реда и тема — довољан је наговештај колико је ситуација усијана. Обе делегације пред Могеринијеву иду са дебелим табаком испод мишке, против оне друге.
Косовски званичници намеравају да на сто ставе једну тему — српско признање Косова, свесни да од Америке више не могу да имају подршку као пре, своје снаге преусмеравају на „пријатеље“ унутар ЕУ, знајући да би Поглавље 35, које се тиче Косова, Србији могло да стави рампу на пут ка ЕУ. Иако одговор Србије на то питање већ зна, Приштина ће покушати да промени формат разговора који је до сада имао ознаку „статусно неутралан“.
Теме које је Приштина као аргумент припремила већ су виђене — паралелне институције Србије на Косову, неприхватање да српске судије уђу у систем косовског правосуђа, најава Србије да ће формирати ЗСО, и на крају, воз који је Београд послао за Косовску Митровицу. Шлаг на торти биће укидање српских потерница за косовским званичницима и пуштање Рамуша Харадинаја на слободу. Наравно, неће проћи а да не помену и изјаву председника Србије у којој се помиње реч — рат.
Ни Србија не иде празних руку. Осим што ће Приштини поставити питање зашто је путнички воз из Србије на административном прелазу сачекала безмало са тенковима, Приштина ће морати и да одговори због чега ништа није урадила на формирању ЗСО. Треће, али и најважније питање које ће Београд поставити Приштини биће и да ли споразум из Брисела за њих уопште има неку употребну вредност. Другим речима, да ли је уопште на снази. Србија ће свакако истаћи и да неће одустати од најављеног формирања ЗСО ако Приштина то не уради и ако Брисел нема механизам да је на то натера. Наравно, Београд неће пропустити прилику да напомене да је све обавезе из споразума — извршио.
Обе стране у својим фасциклама имају и случај „Трепча“, а неизоставна тема ће свакако бити прекршени договор о специјалним снагама РОСУ, које су без сагласности српских локалних званичника ушле на север Косова које је насељено већински српским живљем.
И са једне и са друге стране акценат се ставља на укључивање председника у дијалог. За Приштину, то је доказ неуспеха бриселских преговора. За Београд, подизање истих на виши ниво.
Очекује се да Београд пред Могеринијеву стави и предлог о увођењу „вруће линије“ на релацији Београд—Приштина, о чему се Приштина још није огласила.
У принципу, Могеринијева ће се можда грдно покајати због заказаног састанка јер јој неће бити лако да иједну страну натера да попусти, а компромис је нешто што може да се договори, али не и примени.