Породица ракета „Калибар“ има више од десет различитих варијаната, које имају различити начин лансирања, домет, циљеве које гађају и брзину. Дужина ракета је од шест до девет метара и оне могу да се пуне конвенционалним или нуклеарним бојевим главама. Ракете за уништавање копнених циљева по карактеристикама не заостају за америчким „Томахавком“, а противбродске ракете које могу да достигну суперсоничне брзине у завршној фази лета, у многим аспектима су испред америчких, истиче лист.
Ракете „Калибар“ постављене су на руским подморницама пројекта „Иверак“/„Варшављанка“, као и модернијим, као што су „Ајкула“, „Лада“ и „Јасен“. Овим моћним крстарећим ракетама опремљени су и патролни бродови. Тако је патролни брод „Гепард“ наоружан са осам ракета „калибар“, а на разарачу са вођеним ракетама биће и десетине ових ракета, наводи аутор текста.
Крстареће ракете могу да буду ефикасне и када се не лансирају са великих бродова.
„У времену смртоносног оружја дугог домета разумније је да се ватрена моћ расподељује на малим мобилним платформама, а не да се ствара једна велика, скупа, а притом осетљива група“, наглашава аутор чланка и додаје да је Русија ово убедљиво доказала.
У међувремену, амерички програм који подразумева оптималну дистрибуцију борбених капацитета употребом приобалних бродова од самог почетка се суочио са озбиљним тешкоћама. Осим тога, на америчким приобалним бродовима класе фрегате нема тако моћних ракета као „Калибар“, које могу да се поставе и на мале патролне бродове, закључује лист.
