Реч је о обимном зборнику вишеструког квалитета и значаја, пре свега је дисциплинаран, садржи научне радове из различитих области. Археолози, историчари и политиколози разлажу различите теме везане за хиљадугодишњицу упокојења Светог кнеза Владимира.
Представљена су занимљива истраживања остатака цркава, како би се утврдило у којој је кнез Владимир крштен, затим следе текстови који се баве појмовима из тог периода средњовековне историје. Реч је о појмовима из руских летописа, који појашњавају како су кориштене базичне речи, појмови као што су „Руси“, „руски“ или „Русија“.
Обиман сегмент односи се на духовни развој руског народа. Прецизно су, на основу валидних историјских докумената, повучене и духовне паралеле између Срба и Руса, каже један од аутора радова, др Борис Милосављевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ.
„Из Зборника, између осталог, можемо да сазнамо када је име ’Владимир‘ почело да се појављује код Срба. Треба узети у обзир чињеницу да су Свети кнез Владимир Кијевски и Свети кнез Јован Владимир, који је први српски светитељ, били савременици. Интересантно је и да су живели у потпуно различитим крајевима тадашње Европе. Ту је и преглед историјских односа између династија, родбинских односа који су прожимали руску династију Рјуриковича, а затим Романова и српске династије и како је то утицало на усвајање култова руских светитеља у српским земљама“, каже Милосављевић.
Протојереј Виталиј Тарасјев, свештеник подворја Руске православне цркве у Београду, каже да ће сутрашњу свечаност у крипти Храма Светог Саве благословити и патријарх српски Иринеј, који ће говорити о духовној компоненти Светог кнеза Владимира Кијевског. Његова светост је и аутор уводне речи вредног Зборника.
„На представљање књиге допутовали су и аутори, научници из Русије. Угостићемо др Наталију Алексејевну Нарочницку. Она је један од водећих историчара Русије данас, руководилац Института европских студија у Паризу, који је и основала. Њен поглед на Светог Владимира заснива се на ономе што се код оба наша народа кроз историју показало истоветним, постојање помесних цркава умногоме је утемељило постојање руске, односно српске државе“, каже Тарасјев.
Зборник радова доноси и анализу којом приближава чињенице о почецима поштовања руских светитеља код Срба, пре свих Светог Александра Невског у деветнаестом веку, али и одговара на питање како и зашто су и данас широко прихваћени и за српске вернике важни Свети Серафим Саровски и Ксенија Петербуршка.
